Narodno blagostanje

2. децембар 1939.

Робно тржиште

Пшеница —- Ове недеље на прекоморским берзама владала је чвршћа тенденција и курсеви су нешто мало порасли. Пораст курсева на чикашкој берзи тумачио се вестима о неповољном стању усева услед недостатка влаге. Међутим изгледа да су ове вести биле претеране и протуране са намером да се изазову што веће диференције у терминском пословању које је после рата сасвим замрло. Према извештајима министарства пољопривреде стање усева није ни из далека тако неповољно као што се приказује: напротив, пошто је и овога пута засејана иста површина 'као и прошле године министарство, под претпоставком нормалног развоја усева, рачуна са приносом који би могао превазићи унутрашњу потребу. У Аргентини остало је још мало робе за извоз до нове кампање и ова роба ће се, у крајњем случају, без већих тешкоћа пласирати изван Европе. Канада је, као и за време прошлог светског рата, у најповољнијем положају, јер има најкраћи, па према томе и најјевтинији, пут до Енглеске. Са источних обала Канаде товари се свакодневно пшеница за Енглеску, док је извоз преко Ванкувера потпуно замро. Аустралија је у врло рђавом положају; због дужине и скупоће фрахта у Енглеску иде врло мало, а у земљама Далеког Истока тржиште је скучено. Поморски фрахт према августу месецу порастао је у појединим релацијама за 100—120%/. Од почетка августа до 11 новембра утовари шшенице у свету били су 342.000 ваг. према 460.000 ваг. у истом периоду прошле године. Утовари у овој кампањи према прошлој смањени су за 25,7. С обзиром на пооштрење блокале сасвим је вероватно да ће се утовари наредних недеља још више смањити. У сваком случају овога пута, супротно развитку прилика у светском рату, ослобођење и обезбеђење морских путева за трго-

вачки промет било које од зараћених страна трајаће врло дуго.

Термински курсеви на прекоморским берзама средином недеље били су следећи:

XII М VII Чикаго центи бушел 899/a 875/s 853/8 Винипег центи бушел 737/8 7814 791/2 Б. Аирес пезоса кв. 6,65 7,40 —

На домаћем тржишту у овој недељи владала је релативно мирна тенденција и цене су биле стабилне. На Тиси и Бегеју рађено је нешто мало по 190—195 дин. У Банату 182—185 дин. на србијанској главној прузи дин. 185—. Понуда је била доста слаба, али није било ни веће тражње. Друга рука — трговци и задруге — није се уопптте интересовала за робу; напротив, показивала је вољу да уз салашње цене што више смањи залихе које и онако нису велике. Једино су млинови куповали нешто мало и то они који се покривају сировином за најкраће времг. Овакво држање купаца, нарочито млинова, није случајно, оно је последица наговештене уредбе о полису залиха

жита и брашна која се у овим круговима тумачи тако да је најбоље ослободити се залиха. |

Светски паритет према децембарском термину у Чикагу био је средином недеље дин. 119—120 база Нови Сад.

Кукуруз. — На прекоморским берзама за кукуруз владала је непромењена тенденција; курсеви су и у овој недељи остали непромењени и стабилни. Буенос Аирес нотирао је 7,15 пез. за кв. односно био је виши од пшенице за 0,50 пез, што значи да се разлика, према прошлој не-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 767.

дељи, смањила услед пораста цене пшенице. Чикаго за децембар нотирао је 52— центи за бушел. Међународна трговина кукурузом веома је ограничена и све више постаје спорадична. Из Аргентине нема скоро никаквих утовара за Европу. У С. А. Д. фармери користе углавном државни кредит на бази 57 центи за бушел са минималном каматом. Из Јужне Африке извози се нешто мало у Канаду и Енглеску, а од земаља европског југоистока једино Румунија има овога пута извозни вишак. Грчка је увела монопол кукуруза. Пољопривредна банка овлашћена је да купује и продаје кукуруз на бази 5 и 5.50 драхми за оку.

На домаћем тржишту пословање је релативно мало. Понуда није тако велика, а тражња из пасивних крајева је прилична. Дирекција за исхрану куповала је ове недеље нешто мало старог кукуруза по цени од 138—140 дин. Нови кукуруз рађен је по цени од 130—136 дин. према возаринским релацијама.

Светски паритет према децембарском термину у Чикагу био је средином недеље 70—71 дин.

Стока. — На тржишту стоке и сточарских производа влада чврста тенденција и цене су у скоку. Дебеле свиње рађене су ове недеље 9,70 до 10, средње 9,50, а лакше 8,75 до 9 диш: кг. жива вага. Говеда су такође чврста. Прима говеда плаћана су и нешто преко 7 дин. а остала према квлитету 450 до 6,50 дин. Услед поправљања стања клиринга са Протекторатом извоз свиња у ову релацију је повећан. А како су и цене на овоме тржишту добре — 9,89 до 19,20 кр. кг. — то је Завод укинуо извозну премију од 0,50 дин. за кг. и уједно повећао цене које плаћа извозницима за 0,30 дин. У Италију иде нешто мање говеда и ових дана водиће се преговори за нови споразум. Извоз свиња у Швајцарску престао је ове недеље; ускоро треба да отпочну преговори за регулисање извоза по новим условима. Завод је повећао цене које плаћа извозницима за извоз свиња у Немачку и то: за класу А на дин. 4,80, класу Б 11,80, класу Ц 11,50 дин. Ове цене важе и за бечки контингент. Суве шљиве. — До 29 новембра Призад је купио 3.809 ваг. Трговци су купили и извезли око 1.000 ваг. Дакле, до сада је купљено за извоз укупно 4.309 ваг. Поред тога приличне су залихе код трговаца, а нешто робе има још и код произвођача. Изгледа по свему да је овогодишња продукција сувих шљива достигла предвиђаних 6.000 вагона. Призад је до сада пласирао 1.800 ваг. У Heмачкој и 500 ваг. у земљи. Цене које добија произвођач у већини случајева, а поготово за крупну робу које има релативно мало, веће су од интервенционих.

Сировине. — На прекоморским “тржиштима сировина влада чврста тенденција која је у вези за већим куповинама последњих недеља. Каучук у Лоноду скочио је на 11550 пенса за либру док је у исто време прошле године нотирао 8 пенса. Калај у Лондону нотира непромењено 980 лстг. за тону. Памук у Њујорку скочио је на непуних 10 центи, а источно-индијски у Ливерпулу нотира 6,60 пенса за либру. Ланено уље плаћа се у Лондону 36 летг. за: 50,8 кг. према 24 у истом времену прошле године. Ланено семе достигло је цену од 15 (прошле године 11,20), а соја од 12 летг, за тону (прошле године 7,70) франко Лондон. Лабаву тенденцију и извесно попуштање курсева показују једино кафа и маст (на америчкој пијаци услед велике производње и тешкоћа са извозом). Кафа у Њујорку пала је на 3,67 центи за либру (према 4,20 у истом времену прошле године), а маст на 5,70 центи за либру према непуних 7 центи прошле године.

=—==== (ф == === i) SK ни