Narodno blagostanje

30. лепембар 1939

Obrt je bio 95.4 mil. prema 56.5 mil. prethodne nedelje. Od toga u markama je obrnuto 21.697 ћ јада, тапје nego prethodnih nedelja. U dolaru obrt je 12.886 hilj.,, u funtama sterlinga 135 hilj., levima 134 hili. i u grčkim bonovima 530 hili. Zadovolieno je samo 10-21% tražnje.

U Cirihu su devizni kursevi bili sladeći:

31-XI-36 31-XI-37 31-XI-38 18-XI 26-XIH Pariz · 0.304 14.68t/s 11.6290 9.95 9.97 London 97.37 21.69 20.63 17.56 17.59 Amsterdam 238.80 240.60 2400 „237.19 236.75 Njujork 345.14 43250 „443— 3 # 445.875 445.875 Br:sel ___ ___ 74.70 73.85 74.95 Milano —.— —.— —.— 22.50 22.50

U trgovinskim odnosima između Engleske i Švedske važi ubuduće >»cpeciialna funta«, prva OVE vrsti koju ie Engleska uvela u svojoj valutnoi politic:. Po sporazumu, funte koje Švedska prima na bazi trgovačkih poslova kniižiće se u Londonu na poseban konto i upotrebić2 se za plaćanja u imperiiu, izuzev Kanadu, Honkong i Niufandlend. Do sporazuma je došlo, izgleda, po želji Švedske. Ona je bila aktivna u зуоijoj trgovini sa Engleskom. Dok ie švedska kruna bila Vezana za funtu, to nije smetalo. Ali od kad је vezana za dolar, a funta se koleba, Švedska Želi da se os:gura od gubitka kod pada funtz. Specijalna funta imaće zato kurs koji бе зе povremeno utrvđivati i koji će podržavati Švedska banka. Engleskoj takođe konvenira sporazum, ier će Švedska više da uvozi iz imperija, i sem toga, smanjuje se ponuda slobodne funte i time se smanjuje pritisak na njezin kurs. Sporazum ima i principijelan značaj, jer je to klring izmađu zemalia koje nisu htele da čuju za njega ranije. Tri imperijalne zemlje izuzete su zato što bi preko Kanade i Njufan-

lznda mogla lako da dođe američka roba, a preko Honkonga

japanska.

Робно тржиште

Типеница. — На прекоморским берзама у овој недељи курсеви су нешто јаче флуктуирали, али је шпекулапија на хосу успела да их задржи на највише постигнутом нивоу. Хосу подржавају три околности: слаба жетва У Аргентини, неповољно стање усева у извесним подручјима С. А. Д. и мање засегана површина у Европи услед ратних прилика. Принос у Аргентини цени се на 400—450.000 ваг. према 915.000 у прошлој години одногно 600.000 ваг. у просеку 1933—1937. Аустралија ове године има за 15—-17%/o бољу жетву од прошле године: око 486.000 mpeMa 416.000 ваг. Према томе укупни принос јужне хемисфере биће око 936.000 ваг. (колико је прошле године имала само Аргентина) према 1,330.000 ваг. у прошлој години. Овакав исход жетве јужне хемисфере умногоме ће поправити статистичку позицију пшенице и дати извесну подршку садашњој чврстој тенденцији. Влада аустралска одредила је сткупну пену и' то: 3 шил. за бушел у џаковима тј. дин. 100.— за мтц. и 2/10 шил. ринфуза олносно дин. 95— за мтц. Сви термини у Чикагу прешли су 100 центи за бушел што према почетку рата претставља повећање цене за 6556. Превоз је још увек у скоку. За релацију Плата— Енглеска плас | i. | | Санта ре-Антверпен 86.— дин.

С хне децембра светски утовари изнели су 457.570 ваг. према 577.090 Bar. у истом периоду прошле године: Енглеска је купила 10.000 ваг. у Француској.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 831

У Антверпену плаћа се за Плату дин. 202, а за Манитобу дин. 238 — за мтц.

Термински курсеви на прекоморским берзама среди: ном недеље били су:

XII М VII IX Чикаго центи бушел — 108 1011/a 100 Винипег центи бушел 85 88 89 8,42 8,58 — =

Б. Аирес пезоса кв.

На домаћем тржишту од краја прошле недеље завладала је чвршћа тенденција, јер је понуда минимална и то углавном од друге руке, док локални млинови имају стално потребу за количине текуће потрошње. Цене су следе ће: на Тиси и Бегеју 195—196, у Банату 185—186, србијанска главна пруга 180—188 дин. ,

Извозни паритет према мајском термину у Чикагу био је 145—146 дин. база Нови Сад.

Кукуруз. — Светска трговина кукуруза веома је ограничена услед недовољности тонаже иако је потреба за овим артиклом у свима увозничким земљама врло велика. Произвођачи С. А. Д. нуде релативно мало пошто се на. дају новом порасту цене. Мађарска је укинула максималну цену по којој није било никакве понуде. После тога цена је скочила на 18 пенга за квинтал. Холандија је рациони. рала потрошњу сточне хране: за млечне краве, коње и телад произвођачи добијају 2—2.5 кг. по комаду лневно, 3 за свиње 2.5—–3 кг. према врсти. Чикаго за мај нотира 59 центи за бушел, а Буенос Аирес за јануар 7,12 пезоса 38 квинтал.

На тржишту кукуруза, услед сталне тражње пасивних крајева, и релативно мале понуде, завладала је чВРр: шћа тенденција. Цене су скочиле и то: за сушени на 130133 дин. паритет Инђија, 129—130 банатске утоварне стани. де, за сиров на 110 дин. банатске утоварне станице.

Извозни паритет према мајском термину У Чикагу износи 86—88 дин. база Инђија.

Стока. — На тржишту стоке и сточних пронзвода влада непромењена, чврста тенденција. Свиње, према тежини, плаћају се 9—9.50 дин, кг., а говеда прима 7, остала према квалитету 4.50—6.50 дин. кг. живе ваге.

Недељни извоз у јануару месецу биће следећи: сви: ње 3.500 ком. у Немачку и 2.500 ком. У Ческо-моравски протекторат; говеда 500 ком. у Немачку и 400 ком у Италију. Извоз говеда у Италију нешто је смањен, јер ће Италијани куповати веће количине у Мађарској и Румунији.

Маст се извози у Немачку и Ческо-моравски протек“. торат по цени од 18 лин. кг. Франко југословенско-немачка граница.

Овогодишњи извоз ћурки у Енглеску, услед транспортних тешкоћа, био је свега 80 ваг. према 200 ват. У прошлој години. Цене су се кретале 12—14/5 пенси за фунту оцарињено.

Сировине. — На тржишту сировина влада чврста тенденција. Ланено семе скочило је на 17 фунти стерлинга за тону; памук у Њујорку на 11,15 центи, У Лондону на 11 пенса за либру; каучук у Лондону нотира 12 пенса за либру, а калај 260 фест. за тону. Картел калаја повисио, је извозну квоту за прво тромесечје 1940 год. на 12096. Жива у Лондону нотира 150 долара за флашу према 86 дол. на почетку рата. Садашња цена живе највећа је од 1800 године када је нотирала 2672 златних фунти односно 190 долара. У С. А. Д. жива је још скупља и нотира 165 дол.

—— e Ra ~