Narodno blagostanje

Страна 8

sti u Japanu, vodila je takvu politiku, koja nije prezala ni od otvorenog sukoba sa S.A.D. Takva situacija dovela je do otkaza trgovinskog ugovora sa Japanom polovinom 1939. Pošto ugovor sadrži klauzulu o šestomesečnom otkaznom roku, to bi neugovoreno stanje imalo da nastupi 26 januara. U međuvremenu, međutim, izbio je rat. Japan je izgub:o mogućnost snabdevanja iz Evrope i sada stoji pred faktom da takvu mogućnost izgubi i u S.A.D. To bi značilo da ostane bez najvažnijih industrijskih proizvoda, investicionih dobara i sirovina koje ne bi mogao da nadoknadi ni sa jedne druge strane. O tome pak, da bi pojačanom autarkijom mogao da nadomesti gubitak američke i avropske robe ne treba ni govorit:. Položaj Japana u pogledu snabdevanja postao je vrlo težak i taj položaj nagoni ga da menja kurs svoje spoljne роlitike. U poslednje vreme Japan ie povoljno rešio 300 američkih protesta. Posle razgovora sa američkim ambasadorom javnosti je objavljena poluzvan:čna izjava da su trgovinski pregovori sa Rusijom, koji su ovih dana povedeni, ograničenog karaktera. Sa istog mesta stavljeno je do znanja da razvitak japansko-sovjetskih odnosa zavisi u prvom radu od uređenja američko-japanskih odnosa, odnosno od pripravnosti S. A.D. da pristupe pregovorima za zaključenie novog trgovinskog ugovora. |

Japan se, zbog velik:h unutarnjih privrednih teškoća u koje je došao usled rata u Kini i koje sada sve više potencira evropski rat, nalazi pred krupnim promenama u orijentaciji svoje spoljne politike. Popustljivost Japana došla je dotia da on nalazi za potrebno da se Amerikancima pravda da pregovori u Moskvi nemaju veći značaj i da je voljan da ideju jačih trgovinskih pregovora sa Rusijom napusti onoga momenta čim oni pristanu na sporazum. Nije isključeno da su pregovori sa Moskvom povedeni iz čisto takt:čkih razloga da bi S.A.D. popustile.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 52:

Nalazeći se pred problemom: da izgubi američku pijacu koja je najvažn'ja za svilu ti. za najznačajniji izvozni artikal Japana, kao i mogućnost snabdevania američkim proizvodima (pošto nema devize, da bi ih mogao plaćati) u prvom redu njegova spolina trgovina sa S.A.D. takva je da u današnjoj situaciji ona ne može da bude zamenjena trgovinskim odnosima ni sa kojom drugom zamliom. Gubitak S.A.D. kao trgovinskog partnera za japansku privredu bio bi veliki udar. U 1938 američki izvoz u Japan izneo je 240 mil. dol, od čega otpada 30 mil. dol. na benzin, 22 na otpatke od gvožŽda,, 1 na avione, 10 na automobile itd, Ove proizvode, koji su važni za održavanje i dalje razv:janje japanske industrije, a još važniji kao ratne potrebe, Japan danas ne može da dobijz ni sa koje druge strane. Za ove proizvode Rusija ne može da bude zamena, a isto tako ni za plasman japansk:h proizvoda koji se izvoze na američku pijacu. Prema tome, Japanu ne Dreostaje ništa drugo, sem da učini sve za održavanje погmalnih trgov:nsk:h odnosa sa S.A.D.

I pored toga, što do istaka ugovora ima nešto više od mesec dana do danas, ni sa jedne strane nije došla in:cijat:va za trgov:nske pregovore. Naprotiv, ogorčenje američkih trgovačkih krugova na Japan toliko je da je negativan stav američke spoljne politike prema Japanu postao vrlo odlučan. Izgleda po svemu da će S.A.D. u tome stavu istrajati i da се, u krajnjem slučaju ponuditi Japanu prov:zorijum. Japan se, međutim, boji ovakvog rešenja, jer bi ono u svakoj prilici moglo da služi Amarikancima za pres:ju. Nije, međutim, verovati da će S.A.D. propustiti ovu situaciju da primoraju Japan na velika popuštanja. Japan će, kako po svemu izgleda, biti primoran da izvrši još dublju reviziju svoje politike prema S.A.D. što je, izgleda, osnovni uslov za zaključenje novog trgovinskog ugovora.

== 2) E __1

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Увођењем скупног пореза држава је хтела да поједноставни за себе наплату пореза на пословни промет. Од произвођача или од трговца наплаћује она порезе на све промете кроз које ће проћи једна роба, наједанпут, заједничком стопом. Сам законодавац истакао је да то није самосталан порески облик, него само реформисани начин наплате општег пореза на пословни промет. Први који га је платио преваљује га на следеће посреднике до потрошача. Скупни порез погађа теже оног који га први плаћа, јер мора да одвоји већи износ капитала у ту сврху. Али с друге стране скупна стопа је нижа него што; би биле појединачне стопе низа промета који су учињени с робом и утолико се на крају мање преваљује на потрошача. Основ овог пореза остаје промет, а с тим се претпоставља да је остварена и извесна добит. Где нема промета нема ни скупног пореза.

Неве стопе скупног нореза као фактор скупоће

es ==

Уредба о изменама и допунама закона о скупном порезу доноси у том погледу велику измену. Уводи се скупни порез и онде где нема промета, код концентрисаних предузећа која израђују финални производ од сировина и полуизрађевина које саме производе, а које примитивнији произвођачи купују. Економско дејство овог прописа је далекосежно. Прелажење производа у току производње из једног фабричког оделења у друго изравнато је с прометом. Међутим концентрација производње је претпоставка да се смање трошкови производње, да

реза на пословни промет.

би финални производ био што јевтинији. Зато ни добит у финалном производу није равна укупним добитима које се постизавају појединачним прометима кад има више посредника и прерађивача. Нижа цена је претпоставка масовне продаје, а тиме и масовне производње. Ако није довољно масовна, трошкови по поједином производу концентрисаног предузећа су већи него, ако се производи руком. Убудуће морају оваква предузећа да калкулирају са оваквом наплатом скупног пореза који се тако претвара у порез на производњу, постаје нов фактор скупоће. Ако су оваква предузећа могла да диктирају нижи ниво цена, мораће и она да попусте тенденцији скока.

Слично дејство пореза на производњу има и други пропис Уредбе, да произвођач који лиферује заступству филијали или помоћном локалу или ма коме с ким стоји у интересној заједници, плаћа скупни порез на основици која не може бити нижа од цене коју плаћају трећи. У нтересну заједницу с лиферантом сматра се да спада. онај. коме он лиферује 15%. своје годишње производње. У тежњи да дође што пре до више новца, државна власт ушанчиће се код произвођача, да од њега наплати што више наједанпут, без обзира на спори процес преваљивања свог пореза. Ко не пријави интересну заједницу плаћа казну од 10—100 хиљ. динара.

Посебном уредном измењене су столе скупног поДа је за ове артикле равномерно повишена стопа, онда би се могло казати да се ишло. за фискалним интересима. Уствари било је више циљева.