Narodno blagostanje

27. јануар 1940.

Iz uredništva | ______

= Ако je mir najveće dobro, ohda je neutralnost služba miru, odnosno služba čovečanstvu. Neutralnost, dakle, ima pravo za puno priznanje od strane Zžaraćenih država. Prekor državi za njezinu neutralnost sma-– tra se za nekulturan akt. I zbog toga se u međusobnom opluživanju zaraćenih država pred svetskim javnim mišljenjem vrlo često podmeće protivniku da nagovara heufralne države da napuste neutralnost. Ima više vremena kako nemačka štampa optužuje Englesku da želi da proširi rat na zemljište neutralnih država. Engleska štampa oglašava tu optužbu za običnu klevetu — pojavu pojamnu vrlo često u verbalnom ratu između Zaraćenih držaVa. |

U svome govoru na radiu 20 t. m. prvi lord engleskog admiraliteta, g. Čerčil, pozvao je пешташе male države da objave rat Nemačkoj. On |e time pružio nemačkoj štampi dokaza za njezino tvrđenje.

„Reakcija” neutralnih država, kako pogrešno haZivaju neki naši listovi nezadovoljstvo, (jer reakcija može da bude i povoljna), koju je govor g. Čerčila izaZvao HM svima neutralnim državama, bila je tako silna да је Епојезка Мада odlučila da se putem jednog demantija ograđi od govora 8. Čerčila. Ona je naime izjavila da je to lično mišljenje g. Čerčila. Svi smo mi

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 51

с. Секте 1 гаје пешкташе агзахе

duboko uvereni da bi zaraćene države bile srećme, kad bi dobile novih saveznika. Ali to se ne kaže, a naročito ne službeno. Akt S. Čerčila leži u reči. Međutim, engleska vlada se ne može da ogradi od njegovih reči; to se može da poštigne samo na sledeća dva alterna– tivna. načina: ili da g. Čerčil povuče reč natraš ili da istupi iz vlade. I baš u toj činjenici da se govor Bg. Čerčila ne može da odvoji od engčleške vlade, leži uzrok ogromnom uzbuđenju malih neutralnih država. One Se plaše da Engleska ne pokuša da privede u delo 10 gledište g. Čerčila. Taj je strah u toliko opravdamiji, što Engleska preduzima razne mere. u Oblasti međunarodnoj, koju su neutralne zemlje oglasile za protivne međunarodnom pravu u sVojim protestima. upućenim Londonu. о

Mi smo pažljivo pratili pisanje veliko dela štampe malih neutralnih država povodom govora g: Čerčila i moramo reći da smo razočarani. Sve sama šuplja frazžeologija bež jednog argumenta! Verovatno iz straha da se ne zamere velikim ili da ne priznaju slabošti. Zbog toga smo se mi odlučili da učinimo ovim člankom izlet u političku oblasf, koju mi obično ostavljamo drugima. : i | Postoji više argumenata protiv еф а g. Čerčila.

PRVI ARGUMENAT

Ogromna. je razlika u položaju malih meutralnih država prema Nemačkoj i onom Engleske, i to na štetu prvih. Engleska je odvojena od Nemačke vodom. To je najveća dobit engleskog geografskog položaja za poslednjih hilj|adu godina, koji se mogu nazvati periodom večitih ratova u Evropi. Ko ne može da pokori Englesku blokadom ili iz vazduha, taj je ne može uopšte pokoriti. Nema betonske linije koja je tako otporna kao što su Severno More i La Manš. U tome znaku stoji istorija Engleske i to se sreta u Engleskoj na зуаkom koraku. Ovoga je leta pisac ovih redaka proveo nekoliko dana u najstarijoj univerzitetskoj. varoši u Engleskoj, u Kembridžu. Ono što je na njega učinilo najdublji utisak, to bi se moglo karakterisati sa nekoliko reči: ceo Kembridž i svaka kuća je muzej. Slušaonice univerzitetske u Kembridžu se nalaze delom još u zgradama iz XV veka. Sve su kapele i crkve, koje-se nalaze kao što je poznato: pored škola, stare nekoliko. stotina godina. Kao što rekosmo, svaka je kuća muzej. To se ima da zahvali odbranbenom vodenom pojasu, koji odvaja Englesku od ludog evropskog. kopna. Pisac je za sve vreme mislio na sudbimu svoje otadžbine, u Коjoj se svakih sto godina pretur} kamen na kamenu. _ Reći će kogod da su-ratne granice Engleske na. evropskom kontinemtu. Tako је bilo u svetskom ratu, tako-je i šada. To je. tačno, ali treba praviti razliku između rata na sopstvenoj feritoriji i na tuđoj i između mogućnosti da зе rat prenese na sopstvenu teritoriju. I u ovome ratu je ratna бтатса“ Епојезке -па evropskom kopnu, ali zato nije još nijedan engleski voj

nik poginuo (neka nam še dopusti ovo malo preterivanje). Nije poginuo zbog. toga što još nije počeo rat. A rat nije počeo zbog toga što su veliki vojnici, Francuzi, uneli u ratni ortakluk s-· Englezima jedan udeo, čija se vrednost ne može da oceni, a koja prelazi sve ono što Englezi mogu uneti u Oortakluk do kraja rata. To je Mažinovljeva linija. Da Francuzi nisu ništa drugo ипећ и ortakluk, to bi bilo došta. (Uzgred budi rečeno, Mažinovljeva linija je proizvod jedne pdlitike, koju Engleska nikako niie odobravala). |

Mažinovljeva linija je revolucionirala tehniku rata. Mi smo u iskušenju da kažemo, da je: ona načnila rat apsurdnim, da ga je učinila nemogućim. Mažinovljeva linija: je stavila u penziju pešaka, koji |e hiljadama godina podnosio najveće žrtve u ratu i koji je |e= dini mogao doprineti rešenju rata.

Engleska se, dakle, nalazi iža dva. zaklona, od kojih {e svaki neosvojiv. | BH M

„ Nasuprot tome, većina malih neutralnih država

nalaze se neposredno na granici Nemačke;-i to najčešće bez ikakvih mehaničkih ili prirodnih zaštita. Nepovoljnost uslova za rat sa Nemačkom ma strani malih neutralnih država — ako bi koja to ipošte želela (pitanje. koje. za našu tezu nema nikakva interesa), — bio bi dovoljan razlog. za gp. Čerčila da preporuči malim državama da se uzdrže od rata, čak i onda kad bi one bile saveznice Engleske. не Ка

(O nejednakosti u ostalim uslovima, kao Što su industrisko razviće, snabdevanje itd. nećemo ni da govorimo 1 ако 5уе to. govori u korist gornje teze).

DRUGI ARGUMENAT

Svoi poziv malimi neitralnim Zemiljama da objave upoređio je on Sa đržaHjem čoveka koji hrani kroko~

rat Nemačkoj g Čerčil jć zasnovao na ivrđenju, da je to u njihovom! sopštvenorii interesu. Njihovu neufFalnost.

dila koji će ga docnije požderati, Ovde g. Čerčil gleda položaj malih dr