Narodno blagostanje

_3. фебруар 1940.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 67

Наш међународни положај у очи састанка Савета балканског пакта

Ни до сада се није светско јавно мишљење дезинтересовало за периодичне састанке Савета балканског пакта, али му никад до сада није поклањало толику пажњу као данас. Веле новине да су чак северно-американске агенције послале своје новинаре у Београд. Ми не можемо ништа против тога, али нам се, природно, намеће питање, откуд од једном толики интерес светског јавног мишљења за овај „обичан“ догађај. Догађај је обичан, али је необично време, и у томе треба тражити објашњење. Цео свет — заинтересован и незаинтересован — пита се, да неће на састанку пасти одлука која би могла да има утицај на ток Европског рата, да неће настати промена у данашњој неутралности чланица Балканског пакта.

„Народно Благостање“ је нескромно да тражи за себе признање да је оно указало на прави значај Балканског пакта. Не поричемо да је било доста аплауза његовим творцима, али је то био више аплауз него образложење и више творцима него самој ствари. Наш је уредник у једној турнеји по иностранству одржао 'низ предавања у којима је указао на бескрајно пацифистички значај Балканског пакта. Нама може да буде само мило, кад је целокупно јавно мишљење показало толики интерес према састанку. Али нам се све чини да је овога пута претеривање у противном правцу.

Да у неколико речи резимирамо историјат Балканског пакта. Његов најдубљи корен лежи у пацифизму једног генија, једнога човека које је само чудом могао да одрасте на балканском тлу. То је Кемал Ататурк. Он је своју човекољубивост пренео и на грчке државнике, тако да би се могло мирно да каже, да идеолошки корен Балканског пакта лежи у државнинима Турске и Грчке. То дубоко мирољубиво осећање нашло је великог одјека у Француској. Њезини су интелектуалци почели давати на знање Балканцима, да из тога може да се изради један позитиван инструментмира. То су прихватили балкански интелектуалци и на конференцијама свих пет балканских држава (подвлачимо да су Бугари у њима играли врло важну улогу) створен је програм зближења и пријатељства балканских народа. У то је доба положај Југославије био више но тежак. Она је морала рачунати са могућношћу рата најмање на два фронта. Из депресије због оваког међународног положаја јутославије изникла је код Краља Александра идеја да се помоћу Балканског пакта побољша међународни положај Југославије. Треба да будемо отворени: ниједна балканска држава није толико добила Балканским пактом — наравно с обзиром на тадашње прилике — колико Југославија. Помоћу Балканског пакта је уклоњена опасност рата на једном фронту. И више! Нисмо имали ни једног пријатеља на Балкану. Наши су пријатељи били у Француској и у Букурешту и Прагу. На Балкану смо се осећали усамљени. Иницијативом Краља Александра и невероватном издржљивошћу која је била његова главна особина у великим политичким потезима, дошло се дотле да је путем Балканског пакта

Југославија добила три пријатеља на Балкану — три савезника. Али је остала ипак једна велика рупа. Бугарска није пришла Балканском пакту. Ако продужимо да говоримо отворено, онда је Бугарска била баш та чије се непријатељство желело да претвори у пријатељство. Ипак је у односу југословенско-бугарском Балкански пакт донео промену у смислу погоршања положаја бугарског, а побољшања југословенског. Успех је био огроман. Државе које су имале разних аспирација на Балкану нису радо гледале Балкански пакт и то је био најбољи доказ, колико је он користан. Да је Бугарска пришла Балкански пакт би био стопроцентно остварење Келогове идеје на вулкановитом Балкану. Изостављањем Бугарске остала је једна рупа, као што рекосмо, али кроз коју се није могао провући ниједан непријатељ по ма и једну чланицу пакта.

Затим долази једна велика промена, такође у корист Југославије; то је закључење уговора о вечитом пријатељству између Југославије и Бугарске. Догод се поштено мисли, дотле је између Југославије и Бугарске искључен рат. Док су се Југословени томе обрадовали, дотле је тај уговор у јавном мишљењу извесних његових чланица наишао био на врло резервисан пријем. Очигледна је била непомирљивост тога уговора са текстом Балканског пакта.

По томе уговору Југославија никад није могла доћи у ратни однос с Бугарском; међутим по Балканском пакту она би морала објавити рат Бугарској, ако би ова угрозила балканске границе једне од чланица пакта. Неки су већ наговештавали распад Балканског пакта. Међутим до тога не само да није дошло, већ је цела ствар свршена најповољније. На идућем састанку савета у Атини дат је коминике, којим је проглашено да је све у реду. једини излаз из тога је могао бити, да је Југославија дала обавезу ла Балканском пакту признаје првенство и да је Бугарска на то пристала. У том случају могло би се сматрати да је Бугарска посредно приступила Балканском пакту. Како било, Бугарска је далеко од тога да објави рат ма једној од чланица Балканског пакта.

Али су се у априлу 1939 год. одиграли догабаји, који су у тесној вези са Балканским пактом. Појавила се једна нова балканска држава — Италија. Истина, пре Италије постојала је Албанија као самостална држава, али чланице Балканског пакта нису јој се ни обраћале под изговором да нису имале времена, а у ствари због тога што су је сматрале за саставни део Италије. Постојање једне балканске државе сем ругарске, која га није акцептирала, требало би да служи као повод обилном писању о том питању и сасвим би природно било да се у томе обилном писању и говоранцијама уочи састанка расправља и питање о евентуалном приступу Италије Балканском пакту. |

Италија ice огласила за заштитницу мира на Балкану, јер то условљавају њезини битни интереси. Балканци би имали да буду захвални Италији на та-