Narodno blagostanje

"Страна 134

iznosio 412 prema 741 u 1938 i 1.784 u 1937. On je zabeležen i kod drugih grana, a najVeći je bio kod gradnje nad · zemljom (1.151), zatim kod saobraćajnih preduzeća (300), metalne industrije (229) i trgovine (201). Opao je broj zaposlenih kod poljoprivreda za 62, rudarstva za 12, industrie koža i gume za 214, šumsko-pilanske za 582, hrane i. pića za 147, duvana za 76, prerade koža i njenih surogata za 140, gradnja nad zemliom za 607, novčanih zavoda za 101 i kućne posluge za 71.

Prošla godina bila jie bolja od 1938 ne samo po porastu

broja zaposlenih nego i po povećaniu onih u višim nadničnim razredima. Naročito je veliko bilo povaćanje u X sa nadn:com од 34 Фт. (1.363), zatim XI за падтсот од 40 Фп. (605) 1 - II sa nadnicom od 48 din. (603). Najveći broj članova · Quzora imali su nadnicu od 28,80 din. (14.461). U vezi sa tim povećaniem broja članova u višim nadničnim razredima роrasla je i prosečna osigurana nadnica, Која je iznosila 25.17 din. Samo je taj porast (0,37 din.) znatno manji od onog 1938 (1,99 din.). Za poslednje četiri godine ona stalno raste i od 1935 , kada je iznosila 22,40, povećala se za 2,77 Фп., ti. za 12%. Za to vreme troškovi života jedne radničke porodice od 4 člana, prama Indeksu g. Benka Grada, porasli su za 10,15 poena na 70,15.

· Celokupna zarada članova OQuzora je iznosila 788 mil. din., za 21 mil. više nego 1938. Od toga je na ime svih vrsta osiguranja odbijeno 104 mil. din. KK Конјунктура "рударства на територији Главне братинске благајне у Београду развија се последњих година врло | повољно. Према извештају Благајне за 1988 број запослених рудара из године у годину расте. Просек 19838 је износио 28.677, за 3.513 више него 1937 а за 11.849 више него 1933. У вези са порастом повећао се и број извршених надница и зараде радника и 'намештеника. Надница је извршено 7,4 мил, према 6,4 мил. 1937, а зарада се повећала од 192,3 мил. дин. на 229,7 мил.

Овако повољан развој конјунктуре рударства дошао је до израза и на стању рударског осигурања. Све четири _ гране су активне. Нарочито је знатна активност код 60_ лесничког. Вероватно да је на јак прилив доприноса утицала и одредба Финансиског закона за 1938/39, којом је министар шума и рудника овлашћен да нареди наплату ~ дужних доприноса екзекутивним путем, и да сопственици рудника не могу да стичу нова права и продуже стара док не исплате дуг Братинској благајни.

Стање рударског осигурања

- Болесничка благајна завршила је 1938 са огромним " суфицитом. Чланова је било просечно 28.677 за 13,96% више него 1987. Приходи су износили 16,7 мил. дин, према 12,6 мил. а расходи 13,6 мил. према 12,9 мил. 1987. Према томе вишак је био 3,09 мил, Интересантно је да је Болес"_ничка благајна од 1925 имала стално вишак прихода над расходима изузев 1937, када је имала мањак од 300.000 дин, што није случај са сарајевском и љубљанском, које врло често западну у кризу због великих мањака. Као и

"код других радничких установа и код ове благајне нај- .

већи део расхода отпада на хранарину (32,39%). Административни трошкови су далеко испод оних код Сузора чији је просек 1988 био 13,03%, и износе свега 6,15% свих расхода, лекарски трошкови 10,68%, болнички 14,22 и за лекове 20,66%. Опште здравствено стање 1938 је било боље него 1937 па је и то утицало да буде на крају године тако велики суфицит, На једног члана је просечно дошло 1,95 оболења према 2,07 1987, Код породичних број оболења је још мањи.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

чланова .

Бр. 9

Пензионо ' осигурање је такође стално активно од 1995. Како ова благајна има релативно велики број старих и за пензију зрелих радника, нема изгледа да ће у догледно време запасти у кризу као љубљанска. Вишкови се крећу између 400.000 1925 и 9,2 мил. дин. 1988. Број пуно-

"правних чланова је износио 1938 30.371 за 2.530 или 9,09%

више него 1937. Највећи део тог повећања отпада на рудник Св. Ђорђе — Бор који је имао за 1.672 члана више него 1937, Приходи су износили 15,9 мил. дин. према 149 мил. расходи 6,6 мил. према 8,1 мил. 1987.

(Осигурање за случај несреће је већ три године узастопце активно. 1938 је било 31,485 чланова, за 13,96% више него 1937. Број несрећних случајева је знатно велик, 1938 је износио 4.616, што значи да је сваки седми радник претрпео већу или мању озледу. Због тако великог броја озледа и расходи су велики. Они су 1938 износили 4,6 мил. а приходи 5,3 мил.

Осигурање за случај незапослености је претпрошле године имало релативно велике приходе у вези са порастом броја чланова (1,3 мил. дин.), а како су издаци на потпоре незапосленим и други расходи мали и износили свега 608.060 дин. вишак на крају године је био 780.000 дин. Укупно је у току године било 5492 незапослена ру-

дара.

Kenzov plan da se prisilnom štednjom. ograniči potrošnja radnika u doba rata i tako izbegne infiacija, naišao iz na vrlo mali broj pristalica + na vrlo oštru kritiku. Odgovarajući na tu kritiku on kaže da ie prihvatio poslovicu da je druga misao uvek zrelila od prve, i zato iznosi ponovo svoj plan, prilično korigovan.-

Kritika je napala prvi plan, između ostalog, i zbog toga što nije pravičan, jer prisilnu štedniu predviđa sam za тадnike i nameštenike, i oduzima im pravo da slobodno odlučuju gde će ostaviti svoje uštede. Pravdajući se, Kenz kaže da je kod prvog plana bio toliko preokupiran novinom svojž ideje, da nijiz dovoljno mislio na socijalnu stranu.

Kenz smatra da normalna štednia može da obezbedi sredstva koja su potrebna vladi dok se budžetski rashodi ne popnu preko 1,250 miliona. Međutim, prema sadašnjim rashodima potrebno je da se preko te sume nađe 600 miliona. On predlaže da. s» zavede obavezna štednja u procentima od prihoda, vodeći računa da li se radi o neoženjenim ili oženjenim licima. Oženjen čovek, bez dece, sa prihodom od 55 Šilinga nedelino, imao bi da uštedi 8 šilinga 6 pensa, kod 75 šilinga ušteda treba da iznosi 10,5 š. 6 D.; od 5 funti nedelino 15 š. 6 p., od 300 funti godišnje 49 funti, od 600 funti 76 funti i od 1000 funti 135. Kao što se vidi, kod prihoda ispod 5. funti nedelino stopa štednje raste progresivno, a preko 5 funti obrnuto prograsivno, zato što је stopa OpOrezivanja kod većih prihoda jako progresivna. Drugi je razlog što Kenz smatra da u doba rata treba potrošnju onih koji imaju prihod do 5 funti zadržati na nivou do rata. Мајveći broj potrošača spada po prihodu u ovu kategoriju, pa ako se njihova potrošnja ne ograniči, inflacija је ne:zbežna.

Novac bi se ulagao ili u Poštansku štedinicu, ili u takve novčane institute nad kojima bi radnici neposredno, ili preko tredjuniona mogli da vrše kontrolu Na taj način treba da se pokaže da obavezna štednja пе kamuflirano oporezivanje. U slučaju naročitih potreba, kao nezaposlenost, radnik bi mogao da raspolaže sa svojom uštedom,

Onima koji budu odbijali njegov plan Kenz unapred odgovara, da je njegova namera da nađe način kako da se

Kenzov korigirani plan štednje

ograniči potrošnja u ratu i spreči inflacija, a s druge strane

da se time ne okrnja prava pojedinaca, ili što je mogućno