Narodno blagostanje

Страна 152

вима без железница. Прекршај прописа наредбе кажњава се новчано од 500 до 5.000 дин. и: затвором до 30 дана.

Како се из свега види додељена количина течног горива зависи како од категорисања, тако и од могућности увоза бензина. Против категоризације већ су се појавиле жалбе у дневној штампи. Што се тиче увоза бензина, он зависи како од међународне политичке ситуације тако и од количине девиза одређених за то од стране Народне банке.

Još pre kratkog угетгпа 2: švedsku privredu moglo se reći да јој rat nije naneo osetnu štetu, ali u wposlednje vreme posledice rata počele su da se osećaju na tržištu kapitala, dok industriska pro:zvodnja beleži porast. Jaka tražnja artikala svih vrsta izazvala je po= većanje produkcije u svim industriskim granama, a naročito th čeličnoj, železnoj i tekstilnoj u vezi sa velikim porudžbinama države. Indeks proizvodnje je porastao od 124 u septembru 1939 na 126 krajem iste godine. Ta visoka konjunktura ima izgleda da će potrajati duže vremena. Teškoću čini uvoz uglja. Od početka rata uvoz Poliske iz sasvim prestao, a iz Nemačke opao, naročito u januaru i februaru, zbog velike zime koja je onemogućila transport kanalima, dok su železnice preopterećene tako, da je Švedska upućena sada isključivo za engleski ugalji, ali se on zbog nemačke blokade Engleske teško probija do Švedske. |

- Копјипк шта ргобепи : Švedskoj

Opasnost za konjunkturni polet dolazi od stranzž Dporasta cena uvozn:h artikala, čiji je indeks skočio od 195 u septembru na 139 u novembru, dok je onaj izvoznih porastao od 104 na 114. Zbog toga je trgovinski bilans 1999 pasivan za 610 mil. K prema pasivi od 239 mil. u 1938. Kako su i prihodi od brodarstva i kapitala plas:ranih u inostranstvu podbacili, platni bilans za 1939 bio je pasivan za 400 mil. K, za koliko se smanjio devizni stok novčanične banke. To je izazvalo zabrinutost, koja je još pojačana zbog jakog odliva uloga koji su od avgusta opali za 233 mil. K. U isto vreme tražnja zajmova od strane industrije izazvala je tražnju zaimova od strane trgovačkih banaka. Sve je to uticalo na porast opticaja novčanica i kamatne stope. Ova je za dugoročne zaimove porasla od 3 na 4!/»/, a diskontna od 2/%% па 396. |

Opadanje rezervi zlata i deviznog stoka kod ove dalo je povoda vladi da naredi obavezno prijavljivanje zlatnih rezervi i strane valute kod privatnika i njihovih potraživanja i obaveza u inostranstvu. Tai je popis, izgleda, ispao пероvoljan, sudeći po tome što je ona nakon toga zavžla Копtrolu deviznog prometa. Potreba za novcem. naterala ju је da povisi postojeću porezu i zavede nove i da izvrši revalorizaciju zlatne podloge. Ona će se u buduće računati po dnevnom kursu. Narodna banka je ovlašćena da izda novčanica dva puta više nego iznosi vrednost zlatne podloge plus izdan višak od 8350 mil. K. Tako bi krajem ianuara banka mogla imati u opticaju novčanica u iznosu Od 2.517 mil. K, dok je krajem 1989 imala 1.422 mil. K.

Sada se u štampi piše o potrebi ograničenja uvoza

i zavođenja kontrole nad njim. Prof. Kasel u jednom članku

piše da osim toga treba oboriti životni standard stanovništva

da bi se moglo odgovoriti povećanim potrebama države za novcem. | | |

=—==е

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"увек нешто виша него што одговара

"Бр: 10.

—=—=——

"У току 1980, па и кад је избио рат у Француску су се вратили велики износи злата. До септембра вратило се 26

Икфлаторне појаве у Француској

га добијати од Егализационог фонда за франке, а _писима овај би морао да чува франке за касније куповине злата. Код ове трансакције

_ милијарди, после септембра 24. Осим тога Егализациони фонд имао је у злату и девизама, око 10 милијарди франака. Са ових 60 милијарди Француска је могла да плати поруџбине у иностранству не дирајући у резерве Француске банке. Од почетка год. 1940 прилив злата из иностранства се смањио и више се не може ни очекивати да ће доћи веће количине. Другог извора средстава плаћања у иностранству нема, јер је туризам такође отпао, тако да остају само резерве Француск= банке. Држава би могла да узима од ње злато по потреби, али онда би се тај одлив могао да види у недељним извештајима о стању банке, а то није опортуно у ратној "ситуацији. Затоје држава закључила са банком споразум по коме сва уступа 30 милијарди франака злата, а држава даје банци у покриће 30 милијарди краткорочвих бонова, који се могу пустити у промет.

Стварна подлога франка је смањена, а банка је на место злата у своју активу унела 30 милијрди бонова. _

Уколико банка задржи бонове на место злата неће се повећати оптицај новчаница, а с друге стране неће се ни смањити, јер држава није платила злато францима као што би био ред код златног важења. Међутим ово. злато ће служити и за потребе приватне привреде. Увозници ће | по про-

Егализациони фонд није дао своје франке банци за злато, а осим тога донесена је одлука да их убудуће не задржава, него да може да их пласира у краткорочне државне бонове. Према томе мобилишу се франци који стварно нису били у „оптицају и вра-

_ћају се у оптицај франци којим увозници купују злато од " Егализационог фонда.

Коментаришући ову трансакцију економски уредник „Тана“ Жени квалификује је да није ни инфлаторна ни дефлаторна. Дефлаторна није свакако, што би могло да буде повољно код садањег оптицаја у Француској, али може да буде инфлаторна самом мобилизацијом франака Егализационог фонда који су имали ограничену функцију, да служе само трансакцијама у злату. Затим, Жени се ограничио на то да ову трансакцију коментарише изоловано, не доводећи је у везу са новим кредитом који је банка дала држави у износу од 20 милијарди франака. Од ранијег кредита од 25 милијарди искоришћено је 18,7 мил, тако да држави стоји на расположењу још 26 милијарди, а то је већ чиста инфлација.

Овом приликом извршена је ревалоризација злата. Последња је била 1938 кад је златна · садржина франка била 24,75 милиграма, а сада 21 милиграм чистог злата, што одговара вредности од 47,608 фр. за кг. колико га је Француска банка плаћала од почетка рата. Ова цена је службенсм курсу франка. После ревалоризације вредност злата код Фран-

"цуске банке повећала се са 97,2 милијарди на 114/: мили' јарди. Од овог износа уступљено је држави 30 милијарди.

Читајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊ |

or =