Narodno blagostanje

Страна 244 neće biti nikada sposobna — vrši preko Prizada koji, po svojim ciljevima i kao centralna ustanova može biti samo pod Ministarstvom trgovine i industrije odnosno odgovarajućim centralnim ministarstvom kada se bude sprovelo definitivno državno uređenje. Prizad nije ustanova za agrarnu proizvodnju; za to je tu Ministarstvo polioprivrede i Direkcija za ishranu. Prizad |e komercijalna organizacija za interveciju na tržištu agrarnih proizvoda, za izvoz. Pored izvoza on može vIšiti i ulogu nakupne centrale za sve zemaljske potrebe i distributivne ustanove ako mu se stavi u zadatak da direktno utiče na unutrašnje tržište.

Što se tiče kredita jasno je da mi Narodna banka ni Agrarna banka nisu mogle da ulete stotinama miliona dinara, koliko je traženo, u finansiranje nečeg bez ikakve organizacije, podloge i garancije. I sve dok ti uslovi ne budu stvoreni Direkcija neće moći da dobije ni pet para kredita. Politika i demagogija su jedno, a kredit drugo, on počiva na realnim stvarima. Direkcija kao birokratska ustanova nikada neće biti sposobna za kredit. Uostalom i mije njen zadatak da preuzme па sebe finansiranje, kao što ne može i ne treba da vrši ni kupovine. Njen glavni zadatak treba da bude organizovan. Neka njega ispuni pa je već mnogo učinila. Istina, ovo je daleko teže i komplikovanije i od kupovine, distribucije i finansiranja nabavaka.

Najvažniju tačku rezolucije prestavlja zahtev da se nikakvim merama ne ograničava porast cena poljoprivrednih proizvoda! Ovakav zahtev, koji je mogao da potekne samo od jedne profesionalne organizacije proizvođača, nije nikako mogao naći mesto u rezolu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 16

ciji jedne državne ustanove za koju se svakako pretpostavlja da je upućena u politiku cena. Problem cena je u sadašnjim vremenima toliko važan da se on, bez velikih potresa i poremećaja, ne sme ni pomisliti rešavati sa gledišta staleškog. Politika cena pretstavlja najkomplikovaniju materiju; ona se danas vodi sa gledišta konjunkturno-političkog, socijalnog, državnih finansija i valutno-političkog; rezultira dakle iz niza Такtora ma koje ima neposredan uticaj i kao takva dolazi u centru problema ekonomske politike u sadašnjici. Direkcija za ishranu jednostavno prelazi preko svega toga i postavlja zahtev da se ne sprečava porast cena agrarnih proizvoda. Ako se vodi politika stabilizacije cena i sprečavanje porasta onda |e nemoguće da i cene agrarnih proizvoda duže vremena ostanu izvan liticaja vlasti. Ako se ranije, dok su između cena agrarnih i industrijskih proizvoda postojale makaze na štetu prvih, moglo zamerati da ovakav odnos cena remeti raspodelu socijalnog produkta ne znači da sada treba dopustiti drugu krajnost. Toliko pre, jer cene agrarnih proizvoda stimulira|u razvitak najvećeg broja cena uopšte, vrše odlučujući uticaj na nivo Ććena, opredeljuju visinu TrOškova života i nadnica. S obzirom na to, ako se i ukoliko želi da vodi politika cena u skladu sa današnjim prilikama, ne sme se dopustiti ni slobodno kretanje cena agrarnih proizvoda; i one moraju da budu kontrolisane. U protivnom imaćemo anarhiju, jer bi imaoci poljoprivrednih proizvoda (uglavnom srednji i bogatiji proizvođači) pri sadašnjoj potrebi doziranim ponudama mogli da oteraju ceme basnoslovno u vis i da upropaste sve druge interese koji se prepliću u problemu cena uopšte.

__CTE a, a = ===

Из уредништва

контрола девизног промета у Енглеској

Од почетка септембра 1939, кад је у Енглеској уведена контрола девизног промета фунта стерлинга има два курса, слободни и службени. Службени је 14 септембра утврђен са 4,03 према долару и био је тада за 3% нижи од слободног. То. је учињено зато да би се оборио курс који је дуго времена сматран превисоким, тако да се није могао да одржи ни уз помоћ интервенције која је уочи Caмог рата била напуштена. Иако је напуштање интервенције довело до јаког пада фунте, однос понуде и тражње био је такав да се слободни курс задржао на 4,10. Али када је у септембру уведена контрола девизног промета наступили су нови моменти који имају директно дејство на понуду и тражњу слободне фунте. |

Контрола девизног промета у Енглеској сасвим је друкчија него у другим земљама. Иако се на увођење ове контроле одлучила зато да би обезбедила што већи износ средстава заграничног плаћања за подмирење својих потреба у рату, Енглеска није уништила потпуно слободно тржиште фунте стерлинга. Уводећи ову контролу она је хтела још увек да сачува фунти карактер међународног новца, и зато мере које је увела изгледају више као изузетак од правила него правило само. Док у другим земљама са контролом девизног промета све трансакције у области заграничног плаћања могу да се врше по одобрењу надлежних власти, у Енгле-

ској су само неке од њих везане на одобрење. Девизне власти се не интересују за послове који нису узети под контролу, они су слободни, легални и у тим трансакцијама формира се курс фунте слободно. Према томе појава слободног курса фунте поред службеног претставља нешто сасвим друго него иста појава код других валута, код којих је контрола девизног промета тотална. У последњем случају новац се појављује у иностранству криумчарен. Код фунте стерлинга то није случај. Али док је у нормалним приликама курс ове фунте зависио од неограничене понуде и тражње, сада контрола девизног промета посебно утиче на понуду, а посебно на тражњу. Курс фунте зависи од мера које се предузимају у области девизног промета. Главна карактеристика тих мера је да су оне досада више ограничиле тражњу за фунтом, него понуду, и по свему изгледа то ће бити и у будуће.

На страни понуде фунте контрола девизног промета увела је само једно знатније ограничење. Забрањено је бекство домаћег капитала. Али с те стране одавна није долазила већа понуда фунте. Странцима је остављена слобода да могу да повлаче своја потраживања из Енглеске. Само, Енглеска банка им не даје одобрење да капитал изнесу у страној валути, али им је слободно да девизу Лондон продају на страним берзама, углавном Амстердаму и Њу-

јорку. Из тог извора долази највећа понуда фунте.