Narodno blagostanje

Страна 264

U 1938 год. да bi se ojačala medjusobna razmena dobara, koja je pod režimom kliringa rapidno. opadala sa težujom da se izravna na nižem nivou ij. na nivou grčkog izvoza u našu zemlju, skloplien je dopunski protokol uz trgovinski ugovor kojim su na obema stranama utvrdjeni kontingenti za izvesne proizvode i odredjene niže carine. Ujedno ie diferenciran i način plaćania prema važnosti pojedinih artikala. Tako je za plaćanje pšenice i kukuruza bilo predvidieno 90% u devizama, a 10% u bonovima.

Prošle godine došlo je ponova do velikih diferencija izmedju nas i Grčke u pitanju uredienia medjusobne razmene dobara i platnog prometa. Grci su tražili da se u cilju stvaranja većih mogućnosti njihovom izvozu u našu zemlju procenat koji se plaća devizama svede na 20%, a da sve ostalo ide na kompenzaciju ti. da se plaća bonovima čiji je niži kurs na berzi (8 drahme za jedan dinar prema 2,50 drahme kako је platnim sporazumom bio predvidien kufjs) pretstavljao izvesnu premiju za grčki izvoz. Sa naše strane traženo je da opšti kompenzacioni račun obuhvati i naša finansiska plaćanja u Grčkoj (takse za komisione, pretovare i utovare i železnički podvoz) na što Grci nisu hteli pristati. Najzad posle dugog natezania došlo se do sporazuma prema kome se naš izVoZ u Grčku plaćao 20% devizama, 73% bonovima (kompenzaciia), a 7% uplata išto ie na specijalni račun за Коста su vršena naša finansijska plaćanja u Grčkoj.

Ni ovai poslednji sporazum nije zadovoljio. Razmena dobara stagnirala je, a cirkulacija bonova znatno se uvećala radi promene maše pozicije u finansijskim plaćanjima. Do rata u ovom pogledu mi smo prema Grčkoj bili pasivni, pa se problem sastojao u tome da taj saldo izravnavamo viškom izvezene robe, a ne da posebno dajemo devize. Od rata mediutim kada ie grčki izvoz u Nemačku morao u jačoj meri da krene železnicom preko naše zemlje mi smo postali aktivni i to je doprinelo uvećanju količine bonova. Uprkos tome Grci su u poslednie vreme počeli da traže devize za pojedine Droizvode koje trebamo i koje smo do sada uvozili iz prekomorskih zemalja. Usled toga došlo ie do ponovnih pregovora, koji nisu doveli do sporazuma te је 22 o. m. prestao Važiti SpOrazum o platnom prometu i u mediusobnoi razmeni dobara primeniuje se plaćanje devizama.

U ovom novom režimu situacija je nepovoljna i za iednu i za drugu zemliu. S obzirom na to što u cirkulaciji ima ioš 65 mil. din. bonova Grci bi mogli da ih iskoriste i nesmetano za sVoOj izvoz, ali to neće biti lako, naročito ne u pogledu svih artikala koje su do sada izvozili u našu zemlju, jer od 22 uvoz iz Grčke podleže kontroli. U svakom slučaju pošto ie i naš interes da se bonovi što pre likvidiraju Grci će za izvesno vreme imati oduške. Plaćanje devizama železničkog podvoza, po odbitku naših finansiiskih plaćanja u Grčkoj, za Grčku će pretstavljati minus. Pitanje je hoće li Grci i u kojoj meri odobravati devize za plaćanje uvoza iz naše zemlje. A za nas je to od velike važnosti, naročito zbog toga, jer je sitna stoka Južne Srbije upućena isključivo na grčku pijacu.

Grčka u trgovinskoj razmeni na bazi deviza primenjuje prema svima zemljama princip ravnoteže. To će sigurno уаžiti i za nas. U 1939 god. naš izvoz u Grčku bio je 135,83 mil. din., a uvoz 58,0 mil din. Najveći uvoz od 1983 na ovamo bio le god. 1936 kada je izneo svega 82,0 mil. din., dok je najveći izvoz bio u 1936 sa din. 246,3 mil. din. Izmedju našeg izvoza u Grčku i uvoza iz Grčke postoji vrlo velika diferencijia koja će biti na štetu našeg izvoza.

читеајте наше Анализе оилеанса

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 17

ва Контуре првог ратног буџета у Енглеској биле су видљиве по трошковима рата првих месеца ове године, о којима је министар финансија поднео извештај. Као што смо већ много раније изнели податке, дневни трошкови пењали су се од почетка септембра доста рапидно са 3,88 мил. на близу 6 милиона дневно. На том нивоу изгледа да су се трошкови стабилизовали, јер по последњој изјави министра финансија он рачуна да. ће крајем марта 1941 трошкови изнети 2 милијарде. То је још велико питање. Трошкови су се били попели на 6 милиона дневно. иако се рат није ни водио. Последњи догађаји допуштају да се закључи да ће трошкови тек сад да рапидно расту. Истина, они су се у прво време повећали на велике припреме, тако да ће касније моћи бити употребљено оно што је припремљено, а да се повећано трошење материјала и не појави у дневним расходима. Код доношења буџета министар финансија пошао је од претпоставке да ће трошкови стагнирати на: висини на којој су сада дневно. Према томе расходи су предвиђени укупно са 2,667 мил. Од тога 420 милиона отпада на опште државне расходе, укључујући ту и трошкове за пасивну одбрану, а 230 милиона на отплату државног дуга. Детаљи ратног буџета нису објављени. Општи државни расходи су се готово изгубили пред ратним. Према расходима прошле буџетске године овај буџет доноси повећање расхода од 784 милиона. У прошлогодишњем буџету предвиђени су расходи у износу од 1,933 мил., а стварно је утрошено 1,817 мил.

Приходи су предвиђени у износу од 12834 милиона, а прошле године донели су 1049 мил. Због веће привредче активности приходи би изнели 1,133 мил. и кад се не би повећавале пореске ставке, ни уводили нови порези. Мебутим, предвиђено је повишење пореза на зараду на 37:/5%/0 према 27/2% раније. Повишен је порез на велику добит, тако да највиша стопа износи 85%, према 75% досада. Повећаће се порез на доходак преко 1500 фунти, док је досада повећаван само на доходак преко 2.000. Повећаће се трошарина на пиво, шпиритус, дуван и шибице, а такође и поштанске таксе у унутрашњем саобраћају и са иностранством. Први пут уводи се у Енглеској ове године такса на промет. Као, што је познато, енглески порески систем одликовао се тим што су непосредни порези претстављали главни извор државних прихода. Међутим, потребе су у рату толике да се морају наћи нови извори, јер су столе непосредних пореза тако високе да се даљим њиховим повишењем не добија много. Према изјави коју је дао министар финансија овај нови извор прихода имао би да остане и у будућности. То не би био: порез на пословни промет, него такса на промет извесним артиклима, која би ve наплаћивала код лиферација великопродаваоца продавцима на мало. Она се не би наплаћивала код артикала намењених извозу. Колико ће донети ова такса на промет није још предвиђено. Засада расходи су предвиђени у износу од 1,433 мил. више него што износе приходи. Тај дефицит имао би да се покрије зајмовима. Прешле буџетске године зајмовима краткорочним и дугорочним покривено је 768 мил. фунти стерлинга, а ове године тај би се износ имао скоро да удвостручи. Државни дуг, који се попео прошле буџетске године са 8,163 на 8,931 прекорачиће крајем следеће буџетске године 10 милијарди.

Према томе у току ове године државне финансије имале би да издрже пробу. Ако остане нормална штедња од 500 мил. фунти годишње, ако акција за штедњу код

Ратни буџет у Енглеској