Narodno blagostanje
"15. јуни 1940. ___НАРОДНО
Obrt je bio dva puta veći, 49,9 mil., nego prethodne nedelje, 24,8 mil. Od toga otpada na marke 27,720 hili., dolare 17,048 hiliada, grčke bonove 1,420 hili., švajcarske franke 1,082 hili., funte sterlinga 2,297, bugarske dinare 392 hilj. i na francuske franke 2 hilj. Devize su dodeljivane između
= 21,91% до 17800 tražnje. >
~
__Џ Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:
__ _1.XIL-37 „31-XJHL883 31-XI-a0 | 3-VI 11-VI Pariz 14.68 11.6220 10.— 8.10 8.87 London 91.69 20.62 17.65 14.30 15.75 Niuiork 432 — 443— 445.90 446— 446.Milano EE —— 29.50 22.50 22.50
Робно тржиште
Пшеница. — На прекоморским берзама од половине прошле недеље влада већа нервоза која се опажа у осетном флуктуирању курсева. При томе не треба сметнути с ума да се курсеви не развијају потпуно слободно; на име после краха 17 и 18 маја у свима извозничким прекоморским земљама или су уведене минималне цене (САД. и. Канада) или су одређени лимити за разлику у курсевима од једног до другог дана. Да није тога сигурно је, да би флуктуација била још јача, а није искључено да не би дошло и до већег попуштања. Са Ротердамом нестало је слободног светског тржишта у Европи, а са уласком Италије у рат и блокирањем Суеца нестаје и европске трговине житом уколико је ова била алиментирана увозом из прекоморских земаља. Слободног увоза више нема и неће га бити за. све време трајања рата. Једини увозник прекоморског жита, за сада, јесте Енглеска, али и она наилази на велике тешкоће у погледу тонаже и безбедности превоза. Улазак Италије у рат осетно је погоршао положај европских земаља које су упућене на увоз прекоморског жита. У најтежем положају је Швајцарска. Положај европских дефицитираних земаља утолико је тежи што европски југоисток такође нема више робе за извоз, а опет претстојећа жетва пшенице не обећава ни у једној земљи "овога сектора бољи род. Ипак, до нове жетве некако ће се изгурати. Што се тиче пак саме европске жетве она ће, према извештајима Међународног пољопривредног института, бити знатно лошија од прошлогодишње,
Термински сурсеви на прекоморским берзама нотирали су средином недеље:
VII Х XI Винипег центи бушел 73%/4 765/8 78 Чикаго центи бушел 82:/8 823/4 835/4 Б. Аирес пезоса кв. 8,45' 8,65 —
Услед поновне поплаве која је и овога пута захватила прилично велике површине и општег стања нове биљке на домаћем тржишту влада врло чврста тенденција. Понуда је релативно врло мала, а тражње има како од стране Призада тако и апровизационих установа. Како ће ова тражња, услед одоцњења жетве, потрајати више од месец дана није искључено, да ускоро доживимо и цену _ пшенице од 300 дин. Неки имаоци робе, са којима смо Тимали прилику да разговарамо, већ кажу да чекају цену од три стотине динара. Према прошлој недељи цене су осетно порасле и средином недеље нотирале: на Тиси 260, србијанска Дунав 250 дин. |
БЛАГОСТАЊЕ Страна 585
Кукуруз на прекоморским тржиштима има сталну
"тенденцију. Курсеви су се стабилизирали и у Аргентини благодарећи омогућењу ломбардовања на бази 2.50 пез. за квинтал. Како је принос пшенице осетно подбацио то ће бити могуће да се већи део бербе кукуруза смести и да се не форсира продаја, односно извоз. У Чикагу јулски теомин нотирао је 64— центи за бушел, а у Буенос Аирес промптна роба 4,08 пезоса за квинтал. |
"На домаћем тржишту док пшеница гура ка 300, дотле се кукуруз рапидно примиче цени од 250 дин. ИМ овде су исти фактори који делују на стално скакање цене као и код пшенице. Стање нове биљке не задовољава, а 3залихе прошлогодишње бербе су врло мале, Услед тога имаоци робе се уздржавају од понуде, док је тражња релативно врло велика. Дефицитарни крајеви траже велике количине. Шене средином недеље биле су 210 до 215 дин, а има случајва да је кукуруз плаћан и 220 дин.
Стока. — На тржишту стоке у земљи тенденција је различита према стању понуде и извоза. Свиње су имале нешто лабавију тенденцију и цене су попустиле на 10,50 дин. за кг. живе ваге, док Уред за стоку плаћа франко југословенско-немачка граница 13.50 дин. До попуштања цене дошло је услед пристизања већег броја зрелих свиња па је због тога за другу половину јуна извоз у Немачку удвостручен, са 1.000 на 2.000 ком. недељно. Исто тако биће повећан и извоз у Словачку.
Говеда имају врло чврсту тенденцију, јер је понуда мала, а прима робе скоро уопште нема. Цене иду од 6 до 8,50 дин. кг. живе ваге.
Уред за стоку плаћа извозницима масти 21,50 дин. 'франко југословенско-немачка граница.
2 УДА Њ 2 ~
= ИРА | == = i PONI BN ЈИ ва |
2 A ZA И
[-M] саћу евоо O
Сваким MHaHpeAag y HpOMSBOAHoM
употреби, сбе знање м сва иску-
ства, што су их од године 1866
стекли специјалисти наше орга-
низације која обухвата цео свет,
примењују се код фабрикације наших
GARGOVLE МАЗИВА
и дају им онај квалитет, који га. рантује сигуран м економичан погон,
Jugoslovensha STANDARD — VACUUM Oil Company d, d. SAFĐEb БЕОГРАД