Narodno blagostanje

15. јуни 1940.

је извоз био врло Важан 32: енглеску, пијацу. Извоз каве

повећао се са 47.000 на 48260 ваг: тј: за 2490. Према месецима извоз је стално опадао услед мера које су предузете у појединим европским земљама за рестрикцију потрошње. Чаја је извезено 14.170 према 15.550 ваг. односно 8,99 мање. Код овога артикла још уочи рата, нарочито у Енглеској, биле су створене велике резерве тако да опадање извоза није било ни од каквог утицаја на потрошњу у првим месецима рата. Осетно се смањио извоз какао-а: са 16.480 на 14.450 ваг. или за 22,49/. Највеће опадање извоза показују уљарице; извоз ланеног семена опао је са 60.570 на 31.340 ваг. или за 49%, соје из: Манџурије (која у светском извозу учествује са Уло) са 39.830 на 10.490 или 78,7/%, арашида са 29.870 на 8.970 Bar. тј. 7090. Извоз уљарица- пао је дакле без мало на једну трећину у поређењу с оним у истом периоду 1938. То је јако погодило индустрију уља (како техничког тако и оног за јело) и наметнуло: радикалне мере штедње још у првим данима рата.

Копре је извезено 20.240 ваг. према 29.610 или мање 31,8%. Извоз памука повећао се са 80.710 на 103.500 Bar. тј. за 2890. У овоме извозу са 70% (70.130 ваг.) учествовале су С. А. Д: које су успеле да према истом периоду 1988 повећају свој извоз за 71,4%. Први месеци рата претстављали су сјајну коњунктуру за амерички памук који је после: дужег периода у светској трговини опет заузео прво место. Но· ова- је промена само привремена и добрим делом- била; је условљена великим компензационим споразумом између Енглеске и Америке о размени калаја и каучука за. памук и бакар, који је склопљен уочи рата. Извоз вуне смањио- се са- 31.040 на. 18.920 ваг. тј. за 40%. Јуте је извезено 20.680 према 29.070 ваг. или мање 29%. Извоз каучука показује огромно повећање: ca. 25.870 на 37.500 ваг. или 45%. У садашњем наоружању каучук игра везма важну улогу па ће због тога ова сировина бити нарочито тражена за све време рата.

Као што: видимо: из овог прегледа међународна трговина аграрним сировинама првих месеци за време рата развијала се врло неједнако; много је већи број артикала чији је извоз: опао, него. ли оних код којих је дошло. до пораста извоза. Извоз се повећао код четири артикла: пшенице, пиринча, памука и каучука. Мање повећање извоза показују бутер, кава, какао и чај. А осетно се смањио извоз. кукуруза, уљарица, вуне и јуте. Све ове промене директно или: индиректно биле су условљене ратним приликама. До повећања“ извоза: појединих артикала дошло је услед. форсирања стварања што' већих стокова у појединим земљама без обзира да ли су у ратном стању или не. Смањење извоза: артикала који. претстављају. монопол Енглеске доводи се у вези са мерама владе која је организовала потпуну контролу над. њиховим кретањем, Поред тога опадање извоза долази и услед великих транспортних тешкоћа (блокада, оскудица тонаже и скупоћа превоза) које су извоз у Европу свеле на најмању меру. === Beogradski tramvai podeljen je na dve klase: Različitu cenu odredila je opština da bi zaradila na onim licima koja hoće više шененсешишишишеши аи | (| plate: Td, SDadalji екопотski jači a zatim i oni koji se nezavisno od svoga ekonomskog položaja voze prvom klasom iz sujete i želje da se bar formalno stave u viši društveni red. Ekonomski slabiji, za koje svakodnevni izdatak od pola dinara prestavlja sumu na koju mora da se računa, odlaze u drugu klasu jer je jeftinija, bez obzira na neugodnosti na koje tamo nailaze.

Razumljivo ie što postoje klase na našim Žželeznicama. Razlika u pogledu kvaliteta kola tamo je očigledna. Međutim,

Dve klase na beogradskim tramvajima

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 377

te razlike na tramvajima apsolutho nema. Potrebno je stoga nivelisati: klase na- tramvajima: Time bi prazna mesta prve klase bila popunjena putnicima druge klase Moji u. tiskanju i guranju jedva uspevaju da nađu sebi tamo mesta. Na tai način ne samo što bi se postiglo povolimo psihološko dejstvo, osećaj ravnopravnosti i jednakosti, već bi i sama vožnja bila prijatnija i ugodnija. Pitanje je samo na koji način izjednačiti cene vožnji? Ako bi se cena odredila prema prvoi klasi, time bi teret pao na ekonomski slabije, dok bi opština došla do novih prihoda. Možda bi opštinski fiskalisti to sigurno i učinili kada se ne bi plašili revolta građanstva. U tome bi im pritekli u pomoć i prestavnici beogradske elite, koji obično sede na kraju klupe kada im se dogodi maler da moraju sedeti pored: prljavog: radnika: Međutim ako bi se cema odredila prema cenama druge klase, problem bi bio: rešen u ikorist najširih slojeva građanstva. Prema tome izlazi da se problem ne može da reši jer je i suviše velika suprotnost između fiskalnih interesa opštine i zahteva za opravdanim oojeftinjavanjem tramvajskog заођгасаја:

Београдски саобраћајци имали су недавно добар и богат лов: Изненада; када: су: се мирни грађани престонице томе најмање надали а: када је промет био: најживљи, узети су на нишан сви прелази преко главних улица и места на којима се најрадије крше саобраћајни прописи. Похватано је неколико стотина; лица, приведено и покажњавано. Новчане казне попуниле СУ касу док: су се саобраћајци повукли очекујући опет који погодан моменат да изненаде београђане у њиховој немарности и нехатности.

(Ове мере никако не одговарају духу закона. Важност закона. мора. бити перманентна. (Он се мора. непрекидно примењивати а не периодично. Периодична примена фаворизира гажење закона. Ово се може објаснити само тиме, што се с времена на време жели постићи. финансијски ефекат. Иступне новчане казне су ванредни приходи државних уреда да дођу до пара.

Рација београдских саобраћајаца

равна тетиве ветра ЕН ПЕШТЕ.

ume О о сједпје содте u znaku su donošenja Џгедађа. Jedne su došle kao neposredna posledica administrativnih promena u zemlji, druge opet pod pritiskom događaja na spoljno političkoj pozornici. Uredba o zabrani potrošnje goveđeg i svinjskog mesa u dane za to specijalno predviđene, došla bi u ovu drugu grupu. Ona se naročito ističe po tome, što, čim je stupila na: snagu, nije postigla: onai efekat, koji su: joi uredbodavci namenili. Šta više bilo: |e suprotnih' rezultata; Potrošnja konzervirane hrane u. stalnom. ja porastu. Svet: se snabdeva mesom u oči dana: kada ta zabrana treba da se ostvari. Javilo se još jedno zlo. Nastalo je klanje bez veterinarske kontrole i prodavanje mesa ispod ruke. Jednom rečju došlo se dotle da je Uredba izgubila potpuno značaj ne postigavši apsolutno cilj. Gospoda koja su Uredbu propisala. izgubila su iz vida još dve činjenice. Meso se uglavnom konzumira od strane gradskog stanovništva: Na selu meso se troši jedino u vreme praznika i slava. U ostale dane u koliko se i troši to pretstavlja minimalnu količinu. Dalje, izgubilo se savim iz vida da u našoj državi postoji konglomerat narodnosti i vera. Jedni poste utornikom i petkom, drugi sredom i petkom, treći ne jedu uopšte neke vrste mesa. Sve ovo ide u prilog našoj tezi da je Uredba bila sasvim izlišna i nepotrebna. Znači da lica koja su Uredbu donosila nisu imala pred očima nijednu od onih činjenica Koju oči zakonodavca bezuslovno moraju i treba da vide.

Bezmesni dani sa mesom