Narodno blagostanje

од, јуни 1940.

uma usled koga banke na moraju do 1 jula o. g. da isplaćuju uloge veće od 1.200 franaka. Da bi se uklonila ta oskudica u novcu zemaljska upravna komisija je ovlastila luksemburšku štedionicu da izda 100 mil. franaka blagajničkih bo· nova ođ 5 do 1000 franaka, koji će se upotrebiti za davanje preduimova državnoj blagajni, pošti, opštinama pa i privatnim preduzećima.

— Američka vlada ie rešila da se blokiraju francuski depoziti. »Frankfurter Zeitung« ceni da je na taj način blokirano uloga kod banaka u iznosu od 9265 mil. i 190 mil. dolara hartija od vrednosti. Već ranije je blokirano 685 mil. dolara holandskih hartija od vrednosti i 205 mil. uloga kod banaka i 50 mil. belgiskih hartija od vrednosti ı 167 mil. uloga kod banaka.

— Moratorium za banke u Holandiji koji ie bio određen 10 maja. o. с. шкшш! је 11 јипа. Za, vreme moratoriuma plaćanja u žiro saobraćaju kao i podizanje uloga u cilju isplate nadnica i plata bili su neograničeni. Moratorium za osiguravajuća društva još je na snazi, ali u znatno blažoj formi..· Procenat isplata osiguranja života povišen је па 75, ako osigurana suma iznosi 25.000 forinti.

— Uvoz zlata u Sjedinjene Američke Države od početka maja 1940 se znatno povećao. Doile je on nedeljno iznosio 60 mil. dolara. U prvoj nedelji maja on je iznosio 119 пи, а početkom juna porastao na 532,48 mil. Od toga je uvezeno iz Kanade 483,35 mil., iz Engleske 21,76 mil., iz Južne Afrike 16,59 mil., iz Indije 3,57 mil. i iz Švajcarske 33,93. mil.

САОБРАЋАЈ

— Posle kratkog prekida ponovo je uspostavljen parobrodski saobraćai između naših i grčkih pristaništa.

. — U Nemačkoj se teretni automobili prebacuju na pogon pomoću generatora, predviđeno je da fabrike automobila izgrađuju od sada teretne automobile samo sa generatorima. Kao pogonsko sredstvo upotrebiće se gas dobiven iz otpadaka drveta.

= Maribor је dobio specijalne vrste autobusa- tramvaja koji su već pušteni u saobraćaj. Za sada ovu vrstu prevoznih sredstava ima jedino Maribor.

РАТ И ПРИВРЕДА

— У многим земљама, пре него што је дошло до рата продужено је било радно време, у некима чак на 10 часова дневно, и заведена строга ограничења у погледу слободе напуштања посла, недолажења на посао, или прелаза из једног предузећа у друго. Сада је и у Совјетској Унији продужено радно време од 6 и 7 часова на 8 часова дневно, и радна недеља од 5 на 7 дана, а ограничена је слобода напуштања посла уз строге казне по радника и управника предузећа. Ова мера заведена је на предлог Централног радничког синдиката, а мотивисана је потребом наоружања.

"— Тешкоће Грчке у исхрани становништва и снабдевања индустрије сировинама све су веће. У септембру 1939 су нагомилане велике резерве, али како је увоз отежан, сне се све више смањују, и влада је прибегла разним мерама ограничења потрошње. Међу осталим донесен је и закон о. завођењу карата на животне намирнице, које ће ускоро бити раздељене становништву.

_ — Snabdevanje Nemačke buterom usled povećane ргоizvodnje 1 većeg uvoza iz Danske i Holandije toliko se poboljšalo da ie otpala potreba proizvodnje margarina do kraja jula o. g. Sada se daja 890 grama butera ili 795 grama bu(ета 1 165 grama margarina po glavi za 4 nedelje. Važna je promena izvišena u rYacioniranju šećera. Biće mogućno jedan deo obrok4 koji se dobije za 4 meseca dobiti unapred da bi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

se mogao upotrebiti za kuvanje voća; osim toga namesto 600 grama marmelade moći će se dobiti 450 grama šećera. Povišeni su obroci kakao u prahu. Kod racioniranja ostalih namirnica nema promene.

— Švajcarska vlada je ovih dana proučavala pitanje nabavke materijala za pogon i gorivo. Pošto je dovoz iz drugih zemalia težak, a susedne zemlie zbog povećanih potreba za vođenje rata ne mogu da izvoze, snabdevanje uljem preko zime biće vrlo teško, Zbog toga je ministarstvo narodne privrede dobilo ovlašćenje da donese mere O Ograničenju potrošnje.

" — Potrošnja mesa u Nemačkoi je ograničana, usled toga je porasla potrošnja drugih namirnica a naročito DOvrća. Dosada se godišnie u Nemačkoj trošilo 4 mil. t povrća, od čega je svega 300.000 t uvezeno, a ostalo je podmirila domaća proizvodnia. Zbog povećane potrošnje vlada nastoji da pojača proizvodnju da se ne bi moralo više uvoziti. U prvom redu iskoristiće se zemljišta u blizini gradova, pošto povrće ne može da izdrži dug transport.

— Norveška vlada je rešila da zavede dobrovolinu službu rada u cilju povećanja proizvodnje životnih namirnica. TeškRoća je zbog nedosta{ika sirovina u nckim fabrikama dok druge raspolažu znatnim rezervama, i moći će da rade duže vremena. Izlaz iz te situacije pokušava se naći upotrebom surogata. Tako na mesto belog upotrebljava se crni lim i aluminium, & mesto maslinovog ulja od haringa. Vlada је odredila pola miliona K za popravak zgrada porušenih za vreme rata.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— После петнаест дана штрајка радници Војвођанске ливнице а. д. вратили су се на посао, пошто је дошло до споразума.

— Власници фабрика сардина у Хрватском приморју склопили су колективни уговор са радницима, према коме су предвиђени бољи радни услови и повећање принадлежности. — У фабрици „Тонет-Мундус“ у Вараждину дошло је до отпуштања преко 1000 радника. Управа фабрике тумачи ово отпуштање као последицу међународне ситуације. Х.Р.С. ће предузети мере да се радници врате на посао.

— После дужих преговора дошло је до потписивања колективног уговора између радника текстилне индустрије и њихових послодаваца на територији Бановине Хрватcke. Овај уговор обухвата 116 текстилних предузећа са око 20.000 радника.

— У Сплиту је потписан колективни уговор између радника запослених на чишћењу поробродског дна и разних "паробродских постројења и њихових послодаваца. Исто тако потписан је и колективни уговор између радника запослених у фабрици теста „Цетина: у Омишу и управе фабрике.

— 1.500 radnika šumsko-industrijskog preduzeća »Šipad« a. d. dobili su povišicu u visini od 20 do 25%. Međutim ostalih 1.200 radnika ovog preduzeća (mašinovođe i pilanski radnici) nisu pristali na ovo povišenje. U slučaju da im se ne izađe u susret stupiće u štrajk.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Извозна банка а. д. Београд, упис члана управног одбора г. Тасе Стојадиновића. — Српско-швајцарска банка а. д. Београд упис чланова управног одбора гл,: Хајнриха Фегели, Васе Лазаревића, Тасе Стојадиновића, Милана Томића и Рудолфа Фегели. — Нова штедионица д. д. Велика Кикинда упис члана управног одбора Ложанека Јо-