Narodno blagostanje

6. јули 1940.

i Дан раније изнео је Призад свој коментар о праву откупа, обавештавајући интересенте да могу располагати BH-

шковима док не буду обавештени да ће он да користи

своје право.

Допуном уредбе одлучено је да држава преко Призада одмах откупи све пријављене вишкове пшенице и кукуруза. То је била шупљина у оригиналној уредби коју смо ми констатовали у чланку, јер је било јасно да ће поседници вишкова, ако им се остави слобода располагања распродати све залихе. Ако смо ми са стране могли да констатујемо ту шупљину, значи да је већ код доношења уредбе било могућно да се она избегне само да су они који су плаћени за тај посао мало боље размислили 9 њему. ;

У обавештењу за штампу речено је да је пописом утврђено да имамо довољно пшенице до нове жетве, 4—5 хиљ. вагона и кукуруза 6—7 хиљ. Имаоци вишкова неће да продају по максимираним ценама. Они су избегавали да пријаве вишкове, а по другим вестима сељаци су враћали кукуруз са пијаце, јер нису хтели да га дају по максимираној цени. По овом уздржавању од продаје изгледа да залихе нису онолике колико је објавила штампа.

Призад је добио кредит од 300 мил. динара од Привилеговане аграрне банке у сврху откупа.

U našoj štampi mnogo se piše o zavođenju planske privrede kod nas. Posle svake uredbe kojom se reguliše neki privredni odnos ili pooštrava državna kontrola nad privredom, pisalo se da će od toga i proizvođači i potrošači imati koristi, jer će se sve odsada obavliati po unapred spremljenom planu. Naročito se polagala velika važnost na to da polioprivrednici dobiju bolje cene za svoje proizvode nego što je to dosada bio slučaj. Smzatralo se da će to onda imati uticaja i na celokupnu Dprivredu, pošto bi time porasla kupovna snaga najvećeg dela stanovništva. Ta misao je sasvim pravina kad bi se u praksi ostvarili »planovi« да роЦормугефик zaista dobije bolju cenu.

Jedan primer planske privrede kod nas

ceo EZX=z:<<=o====5

Kako izgleda u stvarnosti ta naša planska privreda pokazalo sa nedavno na konferenciji izvoznika stoke, održanoj u Direkciji za spoljnu trgovinu. Na konferenciji je konstatovano da odgajivači i tovliači stoke prodaju stoku izvoznicima suviše jevtino. Direkcija plaća ovim za žive svinje teške preko 16 kg 13,50 din. po kg, a za one između 135 i 160 kg 18,90 din. franko jugoslovenska granica, a oni odgajivačima svega 10. do 10,20 din., za 3 manje. Na taj način izvoznici Zarađuju po odbitku troškova, koji iznose otprilike 1 din. po kg, preko 15.000 din. po vagonu. Kako vidimo na jednom području gde je od bitne važnosti intervencija držaye u korist proizvođača, »planska privreda« je podbacila.

Ali ne samo to. Posle takve konstatacije očekivalo bi se da će se preduzeti neke mere da se to stanje izmeni. Меđutim, kako »Politika« od 30 IV o. g. piše, sve se svelo na upućivanje apela proizvođačima da traže cenu od 11—11,50 din. po kg, dakle, na meru liberalne privrede.

иетишинииишиишиишижитектисееа о онцем прошлог месеца БуПривредна мобилизација гарска је донела закон о циу Бугарској вилној мобилизацији који 2бухвата сва лица од 16 до 79 година без обзира на пол, целокупни сектор приватне привреде, социјални, политички и културни живот. На привредном и социјалном сектору главни је циљ да се, у случају нередовног стања и рата, обезбеди кон-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Спрана 425

тинуитет производње и снабдевање свима производима који се у земљи могу да производе. За ту сврху државној власти ставља се на расположење целокупно становништво способно за физички и умни рад које она употребљава према потреби у свима звањима и на свима пословима Закон је оквирни и садржи следећа најважнија овлашћења: предузимање мера за регулисање спољне трговине (забрана увоза и извоза, монополисање итд.), забрањивање отуБивања залиха свију производа са искључивим правом куповине за рачун државе, регулисање аграрне, индустријске и занатске произв дње (одређивање шта ће, где и како да се производи, која ће грана да се формира, у шта ће да се улаже расположиви капитал и т. д.), ограничавање права својине над имовином и добрима, регулисање цена и надница, закључивање зајмова за финансирање наоружања и рата, као и принудног зајма који може да ангажује све приходе преко одређене висине која се утврђује у конкретном случају.

Из овога закона влада је одмах искористила неколико овлашћења и донела детаљне прописе. Међу осталима најинтересантнији су прописи о обезбеђењу пољопривредне производње и снабдевање исхранбеним потребама у случају већих позива на вежбу, мобилизације или рата. У свима таквим ванредним приликама пољопривредна имања могу се спојити у веће јединице и тиме омогућити рационалнију и потпунију употребу производних сретстава која им стоје на расположењу. Тако груписаним имањима управља једно лице које бирају власници спојених имања. Груписање се врши са гледишта еконо: ско-техничког ТЈ. стварају се групе по карактеру производње (житарице, индустријско биље, поврће итд.. У овако груписаним имањима уједињује се и рационално искоришћује целокупни производни мртви и живи инвентар (обртни канитал, машине, алати, стока, радна снага). О уклањању недостатака кођи се и при оваквој организацији буду понегде показали стара се јавна рука.

Воћство целокупне пољопривреде у случају ванредних прилика поверено је специјалном органу за цивилну мобилизацију при министарству пољопривреде. Његови су органи локални комитети и инспектори. Локални комитети су среске организације које сачињавају управљачи груписаних имања.

Да би се оваква организација у датом моменту мо гла што лакше да спроведе министарство пољопривреде још од сада настојаће да производњу организује према реонима тј. да структуру производње у реонима и у газдинствима што више рационализира. << _OA Do nemačkog primera kontrole cena, svi raniji pokušaji u raznim zemljama završih su sa totalnim neuspehom. Najvažniji razlog tog nčuspeha bio je Što je kontrola pala u Чео birokratiji koja je i tu svoju ulogu shvatila kao i inače: da obavlja kancelariske poslove, sastavlja referate i gomila akta.

Naša kontrola cena, koja je priznavala svoje neuspehe posle korektura koje su preduzimane, treba da bude sada usrećena svojim sopstvenim aparatom kontrolora. Jedno vreme stavljalo se u dužnost činovnicima i službenicima raznih nadleštava da po sopstvenoj inicijativi budu kontrolori sprovođenja Uredbe o kontroli cena. Gde jš puno maja nije moglo da bude nikakvog reda, koji bi sada trebalo zavesti ustanovliavanjem funkcije kontrolora kod banovina i Uprave grada Beograda.

Ured za kontrolu cena pretvara sa time u centralno

Aparat kontrolora cena

и

ренин Ревана ита.