Narodno blagostanje

+; јули 1940. = НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 447

hilj., dolare 7,723 hili., švaicarske Tranke 476 hili., grčke bonove 465 hil., funte sterlinga 96. hili., bugarske dinare 1,609 hili. i švedske Ктипе 5. hili. Devize su дода уапе 1теди 79/o i 100%% tražnje. · U Cirihu dnevni kursevi su bili sledeći: 31-ХИ-37 31-ХИ-88 31-Х1-39. 2-УП 9-УП

Попбоп 8 |. - 2162 20.62.1765 16.70 16.50 Njujork ___AO. AG. „4590 4490 | 44,50 Milano S ~ 29.50 22.40 92.30

Робно тржиште

Шшеница. — У ово време, на прелазу из једне у другу кампању, међународно тржиште пшенице било је врло живо; са свију страна долазиле су вести о изгледима за жетву, прављене су прогнозе о светском приносу и увозној потреби, изношени подаци о преносним резервама и све то давало је могућности великом замаху терминске трговине. Октобарски, децембарски и јануарски термини били су најбоље мерило за оцену светског приноса и изгледа светске трговине пшеницом. Овога пута свега тога нема. Извештаји о изгледима за жетву и о стању резерви врло су оскудни. А из много земаља и оно што има извештаја не може им се поклонити вера. Међународно тржиште више не постоји. На берзама које раде влада мртвило, у терминске ангажмане ретко ко се упушта. Читаво пословање ограничено је на куповине за покривање промптних потреба. Од светског трговачког промета остало је још једино нешто извоза у Енглеску и Шпанију као и у земље Далеког истока. Али ни овамо не иде онолико колико би било потребно. Енглеска је у веома тешкој ситуацији У погледу снабдевања пшеницом; Шпанија колико јој допушта властито бродовље увози постепено из Аргентине где је купила 40.000 вагона, а земље Далеког истока услед ограничених могућности извоза вишкова својих производа такође увозе знатно мање. Међународна трговина пшеницом доживела је праву катастрофу. Тежину те ситуације осећају највише Канада и Аустралија, а можда не много мање и САД. и Аргентина, последња нарочито за кукуруз. Рузвелтов план о стварању свеамеричког извозног картела није био у стању да изазове извесан оптимизам, јер се не виде практичне могућности његовог остварења будући се њему придаје изразито политички значај, односно тежња да САД. добију што већи политички утицај над осталим америчким континентом. У Румунији је извршена реквизиција пшенице на бази цене од 400 леја за 100 кг. Од 1 јула у Италији уведена је једна врста брашна на бази измељавања пшенице 80%.

Термински курсеви средином недеље на прекоморским берзама номинално су нотирали:

1Х XI-XII II Винипег центи бушел 719/8 785/в 745/3 Чикаго центи бушел ТАЗЈА 75:/2 765/а 5. Аирес пез. кв. 8,90 9,24

Домаће тржиште је у знаку уредбе о принудном откупу. Пошто има приличне резервне количине (у нормалним годинама ова се вазда ценила на око 5.000 вагона) Призад поред принудног откупа добија по нешто и из слободне руке. Такво стање омогућује да се апровизација дефицитарних крајева пшеницом врши доста успешно.

Жетва у Потисју и на Бегеју већ је отпочела, а идуће недеље биће у јеку у целој Дунавској бановини и Славонији. У осталим крајевима почеће вероватно концем недеље. Први резултати жетве показују да ћемо имати једну осредњу жетву која ће, у најбољем случају, покрити уну: трашњу потребу. МИ то благодарећи само томе што су преносне количине овога пута биле нешто веће но обично. Но при овој прогнози треба имати на уму и чињеницу да се у време скупоће осталих животних потреба више једе хлеб. Цене се држе на нивоу уредбом прописаних.

Кукуруз. — Друга процена аргентинске бербе кукуруза гласи на 1.064.000 вагона односно 40.000 вагона мање од прве процене. Како нормална унутрашња потреба Аргентине износи око 200:000 вагона то извозни вишак износи око 850.000 вагона. С обзиром на ограничене могућно“ сти извоза Влада је повела широку акцију 3а повећање потрошње кукуруза у сточарске и индустријске сврхе, али се од овога не очекује бог зна какав успех, јер и за сточарске продукте треба наћи пијацу. У Мађарској залихе кукуруза износе свега 2770 вагона. Услед тога цена промптне робе скочила је на 25 пенга, а термин август нотира 25,60 пенга, према 16,60 у истом периоду прошле године. Румунија је за потребе исхране народа и војске блокирала све вишкове кукуруза. У Бугарској сена кукуруза износи 250 лева, али се за остатак извозног вишка тражи два до два и по долара за 100 кг. У Чикагу јулски кукуруз нотира 62 центи за бушел, а у Буенос Аиресу промптна роба вреди 4,33 пезоса КВ.

Домаће тржиште је у знаку црне берзе. Залихе кукуруза су врло оскудне, а потреба велика. Призад принудним откупом долази до веома малих количина које нису довољне ни за покриће најнужнијих потреба. Такво стање довело је у ванредно тешку ситуацију товљаче свиња па се услед тога развила врло жива нелегална трговина. Кукуруз се испод руке продаје по 250 и 300 динара, али је продавцима врло тешко ући у траг да би се могао предузети казнени прогон.

Стока. — Понуда на тржишту свиња, услед оскудице кукуруза, доста је велика па се услед тога свиње продају 9 до 10 дин. тј. 20—25% испод цена које би се, према ценама које се остварују приликом извоза, могле платити.

На тржишту говеда влада непромењена ситуација. Првокласних говеда нема, док се остала тргују од 6 до 7,50 дин.

Уљарице. — Принос репице осетно је подбацио; биће свега око 120 вагона, а то је врло мало за потребе индустрије јестивног уља до бербе сунцокрета. М принос белог мака биће мањи но што се очекивао. Репица се тргује по Призадовој цени тј. 370 дин.

Вино, ракија. — На тржишту вина и ракије влада чврста тенденција. У крајевима велике продукције ракије цена у слободном промету премашила је Призадову цену од 4,50 дин. за десетку и достигла 5 дин. У крајевима који увозе ракију цена је далеко већа, 7—10 дин. М цене вина су у скоку. За обична конзумна вина цена се креће измеby 20 и 35 дин. за малиган, а за квалитетна од 5 дин. па на више. Индустријска роба постиже такође цену око 20 дин. за малиган.

Јечам. — Јечам је оборен већ у целој земљи. Принос је био осредњи. Бачки и сремски 64—65 кг. нотира 212,50 —215 дин. док је прошле године на почетку кампање рађен по 185 дин. Поскупљење јечма износи данас непуних 60%.

а