Narodno blagostanje

90. јули 1940.

заједно — а у свима је рађено у јулу месецу — не износе ни пуних 3 милиона динара за цео месец дана, У свима зсталим папирима обрт је тако мали да се не може уопште ни обележити као берзански обрт, већ као посао једне једине трговачке куће. Како то да разумемо» При чему треба да имамо у виду пре свега да је обрти у Ратној штети пао за две трећине и више зд онога што је нормално. Значи да се понуда и тражња нису среле на широкој линији. Због резервисаности понуђача или купаца Нама се чини да је обоје по среди, али је много важније да је сама понуда опала. Јер да је понуда јача и интензивнија курсеви би ишли на ниже, али би дошло до посла.

Ми смо чешће писали о томе да берзијанцима не иде у рачун овако опадање посла, али да је то пријатна појава имаоцима државних хартија од вредности и данас ми ту појаву сматрамо за врло повољну. Свакако да их има и ван берзијанаца, којима је она врло непријатна. То су сви они који би желели да емитују веће пакете државних хартија од вредности. Тај посао не би могао да иде, јер би иоле већа понуда стропоштала све курсеве. Повољни курсеви су остали само због тога што се тржиште консолидовало. Извештајна недеља била је потпуно у складу са тенденцијом развића у 1940 години, као што нам доња таблица показује

12-VII—-18-VII 5-VII-11-VII 21t/4% Ратна штета 826 618 4% Аграрци 1921 6 2: 4% Атрарци 1934 26 68 6% Беглуци 231 202 6% Далматинци 1003 590 6% Шумски аграр 37 84 7% Инвестициони 3: 82 7% Стабилизациони — 7% Блер = 248 8% Блер = = 7% Селигман — Народна банка 72 202 Паб 65 92 Укупно 2269 2188

Укупан обрт у извештајној недељи био је 2,27 милиона динара према 2,20 прошле недеље. Ова цифра претставља минимали недељни обрт. Према овој цифри месечни обрт могао би бити највише десет милиона динара. Али не само да је у овој недељи био мали обрт, већ је још интересантније да је највећи део папира потпуно апстинирао. У овој недељи није рађено у Аграрцима 1921 год. па ни у Стабилизационом, Селигману, Блеру и Народној банци. У Пабу и Шумским аграрима рађено је свега једанпут у недељи исто тако и у 7% Блеру и Инвестиционом зајму. Волумен посла је потпуно у складу са годишњим временом али се курсеви не развијају ни најмање по правилима дана киселих краставаца, као што показује доња таблица курсева.

11-VIL 12- УП 15- УП 16-УП 17 УП 18-УП 2/2% Рат. шт. 431—— 488—— 437.50 441—— 441— 44120: Р шт, “Tr. — —— | — | — 4%. Arp. 1921 == 4% __Агр. 1984 —— = 5150 = 6% _ Беглуци — 7750 — 78.25 —— | 6% Beryr., тер. — = = | —— | —_6% _ Далматин. 7050. 7140 72—" 78— 73—/ 726% | Далм,тер. ——— = == = _— 7% _ Инвестиц —— 957% ·_ Стабил. и 7% · Селигм. = | —— | 7% Biep 9250 = — — — 8#% _ Блер __-_ | SE | O || ____-_. ___

HAPOJIHO BJIAFOCTAFbE

6% 1. а. сит. == 6% _ Ш. а. сред. 6% 14. а. кр. Паб ситни Паб средњи о Паб крупни 196.50 Народна банка 4% Рента 1895 Лоз црв. крста Дувански лоз

Тенденција у њиховом развићу била је необично чврста. Потпуно се остварило наше пророчанство из последњег броја које гласи: „при крају последњег састанка извештајне недеље била је тражња од неколико милиона динара која је била готова да плати Далматинце 71, Ратну штету 432, Последњи састанак извештајне недеље остао је тако у чврстој тенденцији да би било чудо ако се она не би продужила и у идућој недељи".

И она се одиста продужила: сви су папири у скоку. Беглуци су рађени у великом обиму по 79, Далматинци по 73,25, Шумски аграр по 71,50, а ситни Паб по 188,50. Интересантно је да се у акцијама Народне банке није ништа радило, овај се папир потпуно повукао са тржишта. Последњег и претпоследњег састанка настала је слабија тенденција код Далматинаца. У оба дана рађени су само Штета и Далматинци. Док је Штета остала на 441 дотле су Далматинци пали од 73 на 72. У осталим папирима није уопште дошло до посла што потврђује наше горње гледиште да су стари папири потпуно класирани и да не излазе више на тржиште. Ратне штете је такође нестало, а велика је тражња за полагање кауције. Остали су Далматинци као једини папир којим се може нешто више да ради.

о сл S

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Последњих дана извештајне недеље фунта стерлинга поново је скочила у Њујорку. Пошто је трговински биланс Енглеске неповољан, а послови са фунтом смањени зато што се трговина све више одвија на бази долара, овај скок се приписује валутном и трговинском споразуму са САД. Швајцарски франак и даље има чврсту тенденцију.

Немачка марка стоји непромењено, док грчки бонови попуштају. У бугарским динарима није ове недеље уопште рађено.

Слободно тржиште;

Слоб. +

12 УП 285% 15-УП 16УП 17-VII 18-УП Лондон 202.40 163.94 20405 212.64 211.33 Њујорк 55.— 44.55 55.— 55— 55 95. Женева 1246.57 1009.72 1246.85 1250.60 1250.05 Приватни клиринг: Берлин 1480.— —— 1480— 1480— 1480— 1480Грч. бон. 35.50 — 35.50 835.—K 35.— 35.Софија — — =O —— —— Милано 228.83 -— 220.83. | 298.03; 298:83. | 228,83

O6pr је био 39,2 мил. према 37,4 мил. прошле недеље. Од тога отпада: на немачке марке 28,872 хиљ. грчке бонове 238 хиљ., доларе 9,506 хиљ., швајцарске франке 246 и фунте стерлинга 369 хиљада. Девизе су додељиване У пуном износу тражње преко целе недеље, само последњег дана подмирено је 35,8%.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-XII-37 31-Х4-38 81-XII--30 9-VII ~ {7-VII Лондон 21.62 20.69 17.65 16.50 16.75 Њујорк 432. — 443 — 445.90 441.50 440.50 Милано — —— 22.50 22.30 22.30