Narodno blagostanje

БЛАГОСТАЊЕ Страна 455

· 90. јули 1940 НАРОДНО Грађење превозних средстава за 1.597 Индустрија дувана за 1.409 Кућна послуга за 1.204 Хемиска индустрија за 1.128 Позориште и слободне професије за 1.084

Осим тога констатован је пораст још код 8 грана (централе за производњу струје и снабдевање водом, индустрија папира, угоститељске радње, трговина, пољопривреда, индустрија одеће и чишћења и приватна саобраћајна предузећа) који се креће између 191 и 749 радника. Како видимо коњунктура у априлу базира с једне стране на јачој тражњи нашег дрва, с друге на великим поруџбинама државе за потребе војске и фортификационим радовима. Тражња нашег дрва била је у првом тромесечју жива, извоз се повећао по количини за 144.540 т. а по вредности за 153 мил. дин. Она се наставила и у априлу, али је на унутрашњем опала. Због тога је опао број радника запослених код малих предузећа која раде за унутрашње тржиште, и по раст, који је забележен у овој грани односи се искључиво на велика која раде претежно за извоз. Број запослених се смањио код:

Текстилне индустрије за 2.923 Дрводељске и резбарске индустрије за 1.908 "Индустрије камена и земље за 1.548 Прерађевина коже и њених сурогата за 823 Новчаних и осиг. завода и самосталних канцеларија за 482 Индустрије коже и гуме за 300 Хигијене за 270 _ Графичке индустрије за 224 Општинскх послова за 191

Дакле, рат је код једних грана изазвао повећање делатности, а с тиме и броја запослених, а код других пад, нарочито код индустрија које су упућене на увоз си: ровина. Али снабдевање сировинама није било код свих подједнако. Тако на пр. индустрија сапуна према извештају Народне банке у првом тромесечју о. г. била је боље онабдевена сировинама него крајем 1989. То вреди и за текстилну индустрију. Извоз памука, вуне и њихових предива износио је 12.002 т. према 12.649 т. у истом тромесечју 1939; дакле, увоз је био само нешто мањи него лане. Код других индустриских грана нарочито, кожне и гуме и оне за прераду тих артикала снабдевање се у првом тромесечју погоршало према стању у периоду септембар-децембар 1939 због тога су те гране морале да смање број радника.

Пораст броја запослених према марту 1940 био је највећи у Дравској бановини и то за 7,79% на 116.955, за-

тим у бановини Хрватској за 5,21% на 237,926 а у осталим крајевима за 5,03% на 388.799.

Просечна обезбеђена надница је порасла према оној 1939 за 1,87 дин. на 45,82 дин. а према оној у марту 1940 за 0,41 дин. Највишу надницу имају радници У Дравској чији просек је износио 27,81 дин, затим у Хрватској (27,22 дин) и у осталим крајевима државе 24,86 дин.

Укупна обезбеђена зарада порасла је како због вебег броја радника тако и због пораста просечне наднице на 479,95 мил. дин., према 447,78 мил. у марту 1940 и426,86 мил. у априлу 1939.

Не само да Сузорови податци сведоче о одличном просперитету наше народне привреде, него и месечни извештај Народне банке. Он се односи на мај, дакле на период у коме су већ ратне операције биле у великом јеку. Последице промена које су изазвале ове операције имале би тек да се осете, на привреди појединих земаља, али код нас то још није био случај до маја. Извоз се попео на 743 мил. у мају, а то је највећа цифра коју смо постигли последњих година. Увоз је износио 516 мил. Индекси рударске и топионичке индустрије стоје такође У близини овога максимума, први 165,4, други 246,5. Производња угља смањила се нешто после рекордног обима који је имала у фебруару и марту. Утовар вагона, попео се у мају на 174 хиљ. а то је један од највећих бројева последњих година, Због угрожености поморског саобраћаја смањила се тонажа лађа које су упловиле у наше луке, на 1,282 хиљ. тона према 1,763 прошле године у априлу.

Ми смо и у ранијим приказима наше привредне ситуације указивали на то да ратна ситуација не дозвољава да се све гране индустрије равномерно развијају. Због тешкоћа око добављања сировина неке су погођене тако да не могу да раде у ранијем обиму, а поготову не пре ма коњунктури која влада у неким другим гранама. Изванредне околности проузроковале су и овако изузетно стање појединих грана индустрије. Посматрајући је у целини ми се никако не бисмо могли да сложимо са г. Министром финансија, који је пре извесног времена говорећи о оном што је потребно да се предузима код нас, „заступао тезу да код нас индустрија стоји зато што нема кредита и да се такво стање не сме толерирати него да држава треба да донесе извесне реформе које би то стање поправиле. Полет у коме се налази наша индустрија не потврђује ову тезу. Код Поштанске штедионице укупан промет повећао се са 9,64 милијарди на 11,49 од априла до маја, а од тога на сам вирмански промет отпада 61,21%, према 5740% у априлу. Код Државне хипотекарне банке билансна сума порасла је за пола године са 145 милијарди на 21,6 милијарди, што сведочи да је оптицај жив.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

НА НЕ С

Sa žetvom postalo je aktuelno i pitanje cene pšenice. Pretstavnici krupnih proizvođača i suficitarnog: područja u zajednici sa srpskim zemlioraničkim zadrugarstvom traže cenu od 8350 din. i to kao minimalnu tj. da ova bude garantovana, a da se može razvijati i preko toga. Pretstavnici deficitarnih krajeva traže da cena bude što niža, u najboliem slučaju koliko je današnja maksimalna i dokazuju da oni već godinama plaćaju veliki tribut 'suficitarnom području. Prvi ističu razloge održavanja DroiZмодпје ри сети Je najvažnija. rentabilnost cena, a drugi raz-

Tri faze u istoriji cena žitarica

===

loge ishrane. Vlada nije još nišla rekla, ali će verovatno OVE nedelje odluka pasti. I sigurno je da će se ta odluka ovoga puta razlikovati od ranijih godina, jer su se uslovi koji utiču na formiranje odnosno određivanje cene pšenice znatno DTOmenili. Razvitak cene pšenice u našoj zemlji, sa gledišta faktora koji su uticali na njeno formiranje, prošao je kroz tri faze.

Prvu fazu pretstavlja period slobodne trgovine, unutrašnje i spoline, zavisnost, domaćeg od svetskog tržišta u godinama izvoznog viška, jer je u deficitarnim godinama, usled postojeća uvoznih carina, cena tendirala uvoznom paritetu. U ovoj fazi cena pšenice u svakom slučaju formirala