Narodno blagostanje

Страна 434

Бр: 51

говини на мало њу ће одредити Уред за контролу цена. | |

За извођење државне интервенције Призаду је, путем државне гаранције обезбеђен кредит од 800 милиона динара. До сада тај кредит није прелазио 250 милиона. Додав томе и сопствена средства Призад ће у текућој кампањи располагати обртним капиталом од милијарде динара. Следствено, са гледишта финансирања интервенција не може да буде доведена у питање.

Тако изгледају најважније одредбе новог житног режима. Остале одредбе су техничке, контролне и казнене природе. Сви купци пшенице обавезани су да воде књиге и за сваку купљену количину издају прописану признаницу из које ће се видети колико су купили, какву робу, какве су одбитке учинили и колику су цену платили. Затим се обавезују сва јавна и приватна складишта да уз уобичајену награду ставе Призаду на расположење слободне просторије за смештај хране. Надзор над извршењем уредбе поверен је управној, општинској и финансијској власти. Предвиђени су специјални контролни органи са правом да врше преглед књига и просторија купца. Ове органе одредиће министар трговине и индустрије у споразуму са министром унутрашњих дела и министром финансија, а на територији Бановине Хрватске бан ове Бановине. Исто тако у циљу контроле градске и сеоске општине

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

образоваће одборе од по пет лица — произвођача и потрошача — који ће сарађивати са управним властима на спровођењу прописа уредбе и пријављивати сваку констатовану неправилност надлежној власти. Сви прекршаји уредбе су преступи, а за пресуђење надлежан је срески суд. Приход од новча. них казни иде у корист посебног рачуна код Призада, а служи за покриће трошкова спровођења интервенције. Најзад, уредбом су поништени сви неизвршени закључци учињени по нижим ценама односно могу се извршити само под условом исплате диференције између раније уговорене и нове цене. Исто тако престали су да важе и сви прописи уредаба од 24 јуна о максимирању цене и принудном откупу пшенице.

Житни режим за 1940/41, према томе, претставља нешто сасвим ново. Услови под којима је уведен битно се разликују од ранијих. Па ипак нови режим не претставља један систем; он је у ствари половична мера између дириговања и либерализма. Као такав он ће технички бити тешко изводљив под претпоставком да буду заштићени интереси произвођача и осталих друштвених редова. Има много рупа које ће омогућити сваковрсна изигравања са резултатом да произвођач добије што мању, а потрошач плати што вишу цену.

(Наставиће се)

Из уредништва

после дискусије о корпоративном уређењу

[1 ЗА И ПРОТИВ

Дискусија о корпоративном уређењу завршена је у нашој штампи, али на начин да би се могло пре рећи да је прекинута. То је симптоматично, као што је симптоматично како је започела. Она није престала зато што је исцрпла проблем. Али ипак није без резултата. Открила је донекле мотиве којим су се руководили покретачи ове дискусије и што је још важније, показало се колико је присталица за реформе које су биле најављене као готова ствар.

Једанпут смо већ истакли да мотив реформама није могао да буде ни у привредним ни у социјалним односима, јер у њима није наступила никаква нагла промена и последње време. Штампа је образлагала потребу за њима светском ситуацијом, којој се требало прилагодити.

Како су сви без разлике понављали као рефрен, да не смемо никога да копирамо, ипак пошло се унапред од корпоративизма, прихватајући га у прин-

ципу. Требало га је само прилагодити нашим при-

ликама.

Они који су се залагали за реформе у духу корпоративизма нису ни покушали да реше како би се то прилагођавање могло да оствари. Та појава је природна у дискусији која је покренута независно од стварног стања у привреди и у социјалним односима. Ипак дискудија је позитивна јер је открила, заслугом оних који нису били за реформу, шта је неостварљиво код нас. )

Хрватска штампа, која углавном у целини из-

ражава мишљење политичког воћства, одбацила је:

корпоративизам, али је за реформе, и то у духу програма странке и науке браће Радић. У Словенији, онај део штампе који припада 6. Словенској људској странци, је за корпоративизам. „Словенец“ је изнео шта би се од корпоративног уређења могло да пресади код нас, залажући се за њега као претпоставку да се спроведе дириговање привредом. Планску привреду, која по његовој интерпретацији значи ограничавање приватне иницијативе, и права располагања приватном својином, „Словенец/' одбацује, а препоручује дириговану, која управља привредном активношћу полазећи са „ширег, националног и социјалног становишта".

„јутро“ пише већ у сасвим другом правцу, што значи да ни у Словенији нису сви за корпоративизам. Као што смо раније писали, у српској штампи јављају се чланци који су или сугерирани, или претстављају лично мишљење. Према томе, судећи по писању штампе, предлог о увођењу корпоративизма код српских маса није наишао на одјек. Могло би се рећи да га прихватају само Словенци окупљени у Словенској људској странци и „Југорас". За увођење корпоративизма нема једног предуслова, нема корпоративног покрета.

Преостало би да он буде заведен одозго. Једна. сметња за такво решење је облик сложене државе. Корпоративно уређење спадало би у послове за које је компетентна бановина Хрватска. Ако се савезна влада и банска власт не би споразумеле, ова после-