Narodno blagostanje

Страна 556

Извештај Господарске слоге сваке године показује све већу активност ове установе. За пет година, колико је прошло од њеног оснивања, она је успела да свој утицај протегне скоро на целокупни привредни живот села. По својој делатности и утицају она спада међу најважније привредне организације у држави. Њен рад могли би поделити у два периода: пре споразума и после. Из извештаја за 1939 годину, која спада једним делом у други период, види се да је Господарска слога ојачала не само по броју чланова него и организационо, а и у осталом раду постигла је значајне успехе.

Прошле године имала је Господарска слога 227.456 чланова у 5.258 села, од чега отпада највише на Хрватску (222.317). У осталим крајевима Бановине Хрватске организација напредује споријим темпом. Почетак рада (1936) обележен је интервенцијом на тржишту стоке у циљу подизања цена које су биле јако пале. Пошто је располагала сувише малим новчаним средствима за тако крупан посао, Слога је настојала да тај недостатак компензира организованим наступом сељака. Резултати су били слаби, пошто је акција вођена само на једном релативно малом подручју, док је све остало тржиште у држави остало ван њеног домашаја. Стварно, побољшање цена је наступило пре под утицајем пораста цена на светском тржишту него као резултат Слогине акције. Доцније је та акција напуштена и Господарска слога упутила је пажњу у другом правцу, где је њен рад могао да буде успешнији.

Формирањем Бановине Хрватске могућности рада су се повећале. Господарска слога, настала иницијативом ХСС,

Господарска слога све више проширује своју делатност

анааииеи5 ПЕНЕЕННА ЕЕ

сада је добила пуну помоћ банске власти. Мако је и сада“

задржала карактер приватне установе, чињеница да је странка, чијом је иницијативом основана и чији највиши функционери су њени часници, дошла на власт, учинила је да је она добила већи ауторитет и што. је главно, стављена су јој на расположење путем кредита знатна материјална средства без којих би се њена акција кретала у релативно скученим границама као у првом периоду. Тако је Слога у три маха узимала код Штедионице Бановине Хрватске зајам од 5 мил. дин, и једанпут од 10 мил. уз гаранцију банске власти.

Немогуће је детаљније говорити о раду Господарске слоге, пошто би то заузело сувише места. Стога ћемо набројати само најважније акције. Међу најважније спадају: рад на селекцији стоке и организацији продаје млека у Загребу. Иницијативом Слогином формиран је Савез млекарских задруга Господарске слоге који је откупио све млекарске радње у Загребу и тако преузео на себе потпуно снабдевање грађанства млеком. Циљ ове акције је да се произвођачу обезбеди боља цена од досадашње. Даљи рад је био на побољшању квалитета оваца, коза и свиња, повољнијем уновчењу вуне, коња, свиња, кожа домаћих животиња и дивљачи, живине, пужева, ракова и зечева, унапређењу пчеларства, прераде и извозу морске рибе, повећању производње индустриских биљки као уљане и шећерне репе, ускладиштавању, типизирању и уновчењу вина, снабдевању сељака семеном, галицом и пољопривредним машинама. Велику акцију је развила Слога лане на исхрани пасивних крајева у које је упутила 5.175 вагона хране у вредности од 1149 мил. дин. М лане је вођена акција за повећање надница пољопривредних радника, израђен је нацрт колективног уговора. Пелцовање свиња, рад на сузбијању сточних болести и набавка јевтиног серума били су предмет нарочите пажње Слогине. Пелцован је велики број стоке (око 372.000 комада, а цена серума свињске куге сма-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 54

њена је од 420 на 260 дин. вируса од 1200 на 800 дин, по кгр. итд. Рађено је и на унапређењу воћарства и заштити шума, организована помоћ пострадалим од поплаве. Иницијативом Слоге основан је Завод за проучавање сељачког и народног господарства извршио је поред рада у одборима и неколико анкета, од којих је најзначајнија она о потребама села. На крају да споменемо још рад Слогин на електрификацији села. Досада је проведена електрификација у 7 општина а сада се проводи у читавом низу олштина. Кад се прегледа овако обиман рад и узме у обзир њене везе са читавим низом установа као што су: „Слога“ задруга за штедњу и зајмове, „Земља“ задруга за колонизацију, Заједница управних општина итд. види се да се Господарска слога све више развија у кровну организацију разних привредних установа и да постепено проширује своју делатност и на друге привредне гране а не само на пољопривреду. Основана као економска организација хрватског сељачког покрета, она све више испољава тенденцију да целокупни привредни живот у Бансвини стави под своју контролу.

ши о Бог пој časopis »Der deuitsche Volkswirt« doneo je u broju od 10 maja 6. с. шу članaka o nemačkoj spoljnoj trgovini; među ostalim i članak »Neuordung in Europa und deutscher Aussenhandel« od državnog savetnika g. H. C. H. Wohlthata koji donosimo u izvodu:

Nemačka trgovina u novoj Evropi

ванннненннвинЕј паран ЕЈ

Udeo Nemačke u vrednosti celokupne svetske trgovine bio je 1913 toliki da: je ona zauzimala drugo mesto, iza Velike Britanije, a pre S. A. D. 1938 on je nešto opao, ali je Nemačka opet stojala na drugom mestu, i to kod uvoza iza Velike Britanije, a kod izvoza iza S. A. D. Vrednost nemačkog i engleskog izvoza bio je te godine skoro jednak. Dakle, uprkos Svetskog rata udeo fri najveće sile u svetskoj trgovini ostao je za poslednjih 25 godina skoro bez promene. U volumenu i vrednosti svetske trgovine posle Svetskog rata nastale su značajne promene. 1999 svetska trgovina i po volumenu i po vrednosti bila je na višem nivou nego 1913. Ali posle toga je sledilo nekoliko godina teške privredne krize tako, da je 1938 svetska trgovina po volumenu bila veća od one 1913, ali po vrednosti, zbog pada cena, znatno, manja.

Posle preorijentacije nemačke privrede, zavođenja zaštitnih carina u SAD i zatvaranja Velike Britanije posle Ottavskog sporazuma u granice njene imperile, postoje nezaVisne nacionalne privrede koje se izgrađuju, u prvom redu sopstvenim snagama, i sve se više ispoljava tendenca njihovos jačanja i stvaranja velikih privrednih prostora. Takvi privredni prostori koji će u budućnosti doprineti poletu svetske trgovine jesu Nemačka sa svojim tesnim privrednim vezama sa zemljama Severne i Jugoistočne Evrope, talijanski imperijumi, Sovjetka Rusija, Japan sa Mandžukuom i uticajnom sferom u Mini, SAD, Velika Britanija i Francuska sa svojim kolonijalnim carstvima.

Nemačka nastoji da stvaranjem velikog nemačkog privrednog prostora obrazuje u Evropi novi, snažan privredni centar i da ograniči jedno područje u Severnoj i Jugoistočnoj Evopi koje će sa njom stajati u najužoj ekonomskoj vezi. Za položaj triju velikih industriskih država u svetu od odlučujuće je važnosti opseg proizvodnje najvažnijih sirovina uglja i čelika. Danas Nemačka stoji u tom pogledu na prvom mestu u Evropi, proizvodnja uglja Velike Britanije neznatno je veća, a produkcija čelika upola manja, dok je američka nešto veća. Ali ne samc u pogledu tih sirovina stoji Nemačka ispred En-· gleske i Francuske, nego i po broju stanovnika i danas ona