Narodno blagostanje

91. септембар 1940. НАРОДНО

штењу које је дао Министар финансија то ће трајати до | октобра. Из тога би се могло закључити, да претстоји

промена курса марке. Говори се да би то могао да буде

курс од 17,82. Та промена дошла би као последица скока цена код нас. До сада има пријављених обавеза увозника из Београда 6 милиона, из Загреба, исто голико и из Љубљане 5 милиона, што по курсу од 1480 износи 960 милиона. Ако би се курс ! октобра повећао пала би на увознике разлика од неких 50 милиона.

Грчки бонови имају опет нешто јачу тенденцију. Факат да се могло почети да шпекулише са боновима показује да понуда овог папира не може да буде преобилна. Одредба да се и бонови морају пријавити као и остале девизе имала је за дејство да је нешто већи износ био понуђен, али не толики да би курс пао на ниво на коме је био раније. Тако је он ове недеље опет почео да се пење.

Grab. 5 19 IX 28,50%. Слободно тржиште: Лондон 221,90 179,75, 29906 292,30 29206, 99206 Њујорк 55— 4455 55— 55— 55— 55 —

1G IX 17 IK 18 IX |O IS

Женева 1252,90 1014,84 1253,17 1252,90 1252,90 1252,90 Приватни клиринг:

Берлин 1480— _ —= 1480 — 1480, — 1480,— 1480,—

Грчки бонови 49,— —— 51— 59,25 —— ==

Софија. == === == == 931 ==

Милано. 22883. —____ 908,80, 998,83, 998,83, 998,83

Обрт је био 21,1 мил, од тога отпада на немачке марке 12,809 хиљада, грчке бонове 2.459 хиљаде, доларе 3.630, швајцарске франке 1.922 хиљаде, бугарске динаре 299 хиљада, ·

У Цириху курсеви су били следећи:

31-ХИ-37 31-ХП-38 31-ХП-39 17-1Х-40 10412

Лондон 21.62 20.62 17.65 16,75 17.60 Њујорк 432 — 443.— 445. — 439 — 439.75 Милано —.— —.— 22.505 22.15 22.20

Robno tržište

Pšenica. — Međunarodni poljoprivredni institut u Rimu objavio je najnoviju procenu evropske Хећуе pšenice koju taksira sa 4,000.000 vagona odnosno 64.000 vag. jli 14% manje od prošlogodišnje i 34.000 vag. ili 8% manje od proseka za poslednjih pet godina. Prema jednoj proceni američkog IDoljoprivrednog instituta evropska žetva dala je svega 3,700.000 vag. Bilo koja od ovih procena da je tačna fakat je da Evropa ovoga puta ima rđavu, naigoru žetvu: Takve žetve Evropa je imala: 1931 god. 3,900.000, 1932 god. 4,050.000, 1936 god. 4,080.000 U Kanadi prenosna količina 1 avgusta iznosila је 740.000 vag. Procene nove žetve idu od 1,300.000 do 1,000.000 vag. U svakom slučaju Kanada će u kampanji 1940/41 raspolagati sa preko dva miliona vagona. Ako od ovoga odbijemo unutrašnju potrebu od 300.000 vag. ostaje izvosni višak od kojih 1,700.00 vag., a to je preko jednogodišnje svetske uvozne potrebe u normalnim vremenima. U Argentini usled 7аbrane izvoza cene su popustile. Rumunija je iz osnova izmeта žitni režim. Ukinute su sve izvozne premija ı intervencija na tržištu sprovodi se na bazi kupovine svake ponuđene količine po određenoj ceni. Prinos na preostaloj reratriji ceni se na 145.000 vag. što je malo za pokriće unutrašnje potrebe. Bugarska је povećala otkupnu cenu za pšenicu sa 350 па 430 leva s tim da se ova razlika plati iz vanrednih prihoda tako da ovo povećanje neće teretiti već određene cene za brašno i hleb. U Mađarskoj ponuda na tržištu i dalje je minimalna tako da se sve više osećaju teškoće u snabdevanju potrebnih gradova. Turska je. zabranila izvoz sviju žitarica.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 607

Terminski kursevi na prekomorskim berzama sredinom nedelje notirali su:

Х XII III Vinipeg centi bušel 70.— 715/8 757/8 Čikago centi bušel 77.— 779/a 789/s B. А!те5 рег. Ку. 7.08 7,15 —

Na domaćem tržištu promet je relativno mali, ali ima i slobodnih transakcija prinudnog otkupa koju sprovodi Prizad u suficitarnom području. Na teritoriji Banovine Hrvatske takođe se počelo sa prinudnim otkupom i ovai sprovodi Pogod. U Moravskoj banovini pravo prinudnog otkupa priznato ie Direkciji za ishranu. Cena se drži u granicama Uredbom propisane. Primećuje se međutim da u promet ulazi sve više suražnice, koja se trguje po 360—880 din.

Kukuruz, — Na prekomorskim tržištima kukuruza situacija je nepromenjena; Čikago nofira G19%/a centi za bušel, a Buenos Aires prompt 3,88 pezosa za kvintal. Ovo je najniža cena koja je do sada zabeležena u Argentini. U Argentini država za svoje potlrebe nabavlia kukuruz po 4,75 pez. Rkv., dok je cena na slobodnom tržištu znatno niža. S. A. D. očekuju prinos od 5,700.000 vago. odnosno 14% manie od prošle godine. Rumunija je odredila minimalne cene za kukuruz i to: za stočni 490 leja, za činkvantin 563 leia za 100 kg. U Mađarskoj cena kukuruza iznosi 26 penga.

Domaće tržište je u znaku očekivanja bebi Pošto se dobra berba smatra obezbeđenom cene su malo popustile. Stara roba sišla je na 340—8350 din. Klip se radi po 130—150, a ı: zrnu oko 200 din. Ponuda u staroj robi ima nešto i sada se pokazuje da je usled Uredbe o prinudnom otkupu prilično kukuruza bilo sakriveno.

Ječam i ovas, — Ječma na iržištu još uvek nema, na ime ne u količinama da bi se moglo govoriti o nekom trgovanju. Tu i tamo po koji vagon stvarno ne pretstavlja nikakav promet. Usled toga cene su i dalje vrlo visoke. Za običan iečam plaća se 340—360, a za prolećni 410—420 din. Ponuđa u ovsu takođe je slaba, ali ipak stalno se održava. Cena se kreće oko 305 din.

Suncokret. — Pred kraj prošle nedelje počelo je trgoуапје suncokretovim semenom. Fabrike su odmah navalile na robu i kupovale bez obzira na kontrakte. Cene su šta više plaćane i 5—10 din. više od propisane cene. Proizvođači pak videći navalu fabrika počeli su da beru i zeleno seme. Usled toga Prizad je 18 o. m. zabranio dalji otkup suncokreta i to sve dotle dok se ne bude stvorila zajednica prerađivača koja će jedina biti ovlašćena za kupovinu uljarica pod kontrolom Prizada.

Voće. — Za izvoz voća u Nemačku određene su ove cene: za kontingent od 500 vag. pakovanih jabuka 25 mk. koja izvozi Prizad premira se 55 Фп. 100 Ке. ха пераКомапе јаbuke koje ulaze u nemačko carinsko područje posle 24 IX i to: stone 25 km., potrošne 18, za mošt 10; za šljive sveže 23 mk.; za grožđe Smederevska 26 mk. Sve ove ceme razuтеји зе franko jugoslovensko-nemačka granica.

Na domaćem tržištu sveže šliive plaćaju se 300 i preko toga. Ponuda pokazuie da ie produkcija relativno mala tako da izvoza skoro uopšte nema fe se sve količine prodaju u zemlji. Jabuke i Sloveniji plaćaju se 3—3.25. din, kg. te i kod njih izvoza nema. |

Produkcija suvih šlišva ceni se na svega 9250 vag. Nova roba se ne radi. Međutim radi se stara roba iz prošle godine koje ima još u zemlii 400—500 vag. Za osmicu plaća se 19 din., za stotinu 11 din., za merkantil 6.50 din. kg.

Stoka. — Na tržištu stoke situacija je nepromenijena. Ponuda debelih svinia ie minimalna pa se kreće između 14.50 i IG din. Tendancija je vrlo čvrsta; izvoza nema. Kođ goveda tendencija je takođe čvrsta i prima roba plaća se 8.50—9 din. Mast se radi po 24—95 din.