Narodno blagostanje

15: obro6ap 1940.

ликом казном, јер су оне врло корисне за здравље градова пошто чисте од лешина.

Викенд смо провели у једном малом месту на обали једног великог језера. Ту сам тек био разочаран. Околина је била пуна корова као у сред Шумадије; испред нас су скакале жабе у воду, као поред Топчидерске реке у Београду. Врапци се свађају по дрвећу као и код нас. Лишће јаворове шуме већ је почело да бледи, неплодна земља свуда око нас.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 648

Наравно. да је то разочарење брзо прошло по повратку у Њујорк. Оно је било последица мог душевног стања у коме сам кренуо, путовао и дошао у Америку. То је закон диспаритета између идеала и стварности. Никад није стварност као идеал. Ја сам очекивао да на сваком кораку видим чуда. Наравно да то није случај ни у Америци. Тек после неколико дана сам почео да сретам интересантне и занимљиве појаве. ј

ЈУ ЊУЈОРК НИЈЕ АМЕРИКА

Он је то много мање него што је Париз Француска или Берлин Немачка и то из три разлога. Прво што је пространство Америке огромно тако да је културно нивелисање отежано. Сан Франциско је далеко од Њујорка 6000 километара. Друго, и сувише је народоносно шарен Њујорк и сувише су велике групе разних народности које у њему живе. И треће географски положај Њујорка: он је од вајкада био капија за дошљаке. А ко дође преко Њујорка у Америку обично се прво задржи тамо. Тиме се објашњава огроман пораст Њујорка за кратко време, а тако велики Њујорк пружа интерес и зараду дошљаку. Американци перу руке од Њујорка. Веле да тамо живи најмање пречишћених Американаца. То се нарочито чује од стране пуританаца из Нове Енглеске. Њујорк је огроман град — преко 7 милиона становника на много мањем простору него што је случај са Лондоном. Њујорк је полуострво између двеју огромних река: Хадзна и Ист Ривера, које се на његовом доњем крају састају у великој делти. Развиће Њујорка је узело маха кад је већ била израБена наука о уређењу градова, па је стопроцентно искоришћена. У почетку су се улице у Њујорку формирале као и у другим градовима, и свака је улица имала своје име. Али се је брзо увидело да кроз извесан број година неће бити живе душе, која ће се снаћи у Њујорку, ако се буде овако продужило. Због тога се цео простор будућег Њујор' ка испресецао уздуж и попреко под једним углом. Тако су добивене улице. Како је Њујорк дугуљасто полуострво, то је мањи број уздужних улица. Оне се називају авнијама, свака је обележена редним бројем. А попречних улица има преко хиљаду. И оне су обележене бројевима, тако да се свака кућа налази у авнији број икс и у улици број ипсилон. Тако се и обележава. А често се и не помињу авније, већ само број улице и број зграде. То је омогућено због тога што попречне улице нису сувише дугачке. Од пристаништа до четрдесет пете улице је пословни крај, затим почиње господарски крај, а иза осамдесете улице почиње нагиб ка периферији. Улице су потпуно праве, а и авније већим делом. Једина крива улица је чувени Бродвеј који је постао пре него што се развио Њујорк. У тој улици била је палисада дрвећа као одбрана од Индијанаца. Бродвеј је дугачак 22 километра. У доњем делу је финансиска (у Бродвеју утиче Вол-стрит), затим долази сфера биоскопа, забава

и дућана. Човек је у искушењу да напише књигу о Бродвеју, јер је тамо живот бујан свих двадесет четири сата. У четири сата ујутру још увек је толико исто света на улици као и у четири сата по подне. Дућани су отворени целу ноћ, може се купити одело, кошуља шта хоћете у поноћи. Осветљење је огромно тако да ноћ не смета.

Само још један детаљ који ће интересовати и наше читаоце. Зна се да су велики магацини про: извод великих насеља. Њих је изазвала економска потреба. Њујорк нам зато пружа један очигледан пример. Не мислим да говорим о великим магацинима, премда желим да подвучем да је највећа робна кућа у Њујорку Масу огромна. Пало ми је у очи, идући кроз Њујорк да нема апотека. Прву апотеку видео сам баш у великом магацину Масу под називом „рецепти" (то у Америци значи апотека). Питао сам у хотелу где могу купити један лек: Одговорено ми је: „преко пута у ресторану". Ја сам већ пре тога био приметио да се у извесним дућанима налази разноврсна роба. У односном ресторану сам нашао да се десно налази ресторан који личи на бар (тј. нема столова, може се седети само на високим столица поред тезге). Преко пута ресторана у истом локалу налази се козметичка роба. Мало даље налазе се бонбоне и чоколаде, а у дну пише „рецепти". Нема готово ресторана, сем оних који су у хотелу, који су чисти ресторани. Највећи број дућана је саставио неколико разних бранши под својим кровом. Мало је необично да на једној страни купује човек какав предмет, који тражи велику чистоћу и дезинфекцију, а на другој мирише хемендекс (шунка с јајима). Питао сам се зашто је то, откуда та кумулација тако разноврсних бранши. HM тек кад сам констатовао да се спајају бранше код којих обрт није велики или које не раде непрекидно целог дана, разумео сам ту појаву. Разумео сам зашто да на једној страни имамо дућане, који продају један једини артикал, на пр. обућу, мушке шешире итд. а на другој четири до пет најразноврснијих бранши заједно. Ниједна од ових радња не може да заради толико колико је потребно да плати кирију. Тек кад се саставе неколико бранши заједно могу да створе обрт који у укупности даје могућност да се плати кирија која је у Њујорку огромна. Ово је био практичан пример за објашњење мотива формирања великих магацина.