Narodno blagostanje

19: обтобар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 661

Kao što smo videli tim se merama cilja na suzbijanje krize, pobolišanje radničkog položaja, poboljošanje položaja zaboravljenog čoveka i oživljenje narodme priv-

rede. Najveći deo ovih mera sproveden je u prvoj polovini Ruzveltovog pretsednikovanja. To je doprinelo velikom uspehu njegove kandidature za drugu periodu.

II. RUZVELT I POLITIKA

Ima pisaca koji proglašavaju Ruzvelta za najvećeg savremenika. Još ih je više koji ga smatraju za najveću nacionalnu Tliguru, za heroja današnjice. Prirodno je da ima vrlo mnogo protivnika čovek koji je u sred unutrašnje i spoljno-političke borbe. Prebacuje mu se površnost i nedoslednost. Demantovao je svojim radom gotovo sve što je proglašavao za svoj program u borbi protiv Huvera. Njegov najoštriji kritičar, Džon Flin naročito ističe da Ruzvelt nerado čita i da u trenutcima, kad drugi uzimaju knjige u ruke, on prihvata svoju bogatu zbirku maraka. Emil Ludvig, koji je pisao Ruzveltovu biografiju po njegovim podatcima, kaže da je on daleko od religije i filozofije. Tvrdi se dalje da u celom gore izloženom zakonodavstvu Ruzveitovom nema ničeg novog; da su planska privreda i ostale mere, koje je on uveo u život, tražene od sviju pre mjega.

Međutim ne treba gubiti iz vida da Ruzvelt nije a,aad krio daa svoju politiku zasn;va na savetima drugia. Možda nije bilo u istoriji reformatora koji ne samo, da nije krio već je čak atiširao svoje stručne savetnike. Ne leži njegova veličina u učenosti ni u određenoj filozoy;skoj nastrojenosti. Sledstveno nameće se pitanje čime je uspeo da dođe do položaja pretsednika, pošto tad leK počinje njegova slava. Radi odgovora na to pitanie poirebno je da bacimo jedan pogled na njegovu ličnost. Zna se da u društvenom, pa sledstveno i u političkom životu ličnost igra često rešavajuću ulogu u sudbini jednoga Čoveka. Demokratiji se u poslednje vreme baš (0 1 хатега, да ne ističe ljude najveće sposobnosti, već najveće umešnosti u ophođenju s ljudima. Mislimo da се na;nolje biti ako reproduciramo karakteristiku Ruzvoitovu koju je dao njegov gore pomenuti klitičar.

»Ruzvelt je visok šest stopa, širokih pleća, lep, sa jednom vrstom otmenog izraza koji se često sreće na pozo:mici. Ima veoma prijatan glas. Axo nije baš mnogo uspešan kad govori sa tribine, nježev glas na radiu ina neobično mnogo jasnoće i šarma. On je paraliziran, ali u najboljem zdravlju. Ima nejbD.Can) prilatne manire, koje sadržavaju mnogo draži i privlačne srage. On je stalno izbegavao svađe i prepirke tako da ima vrlo malo neprijatelja. On je čovek od impresije i oszća:a. Ono što zna, to je pokupio u ražgcevoru, malo ovde, malo onde. On zna vrlo dobro političku istoriju

svoga viemena, ali je to ustvari više jstorna Jličnosii noz) niera i pokreta. Ruzvelt vidi svet kroz ličnost. Za njega je političko pitanje razlikovanje u mišljenju između dva čoveka. On smatra da se pitanje može da reši ako ta dva čoveka sastavi i dovede ih dotle da jedan drugome pruže ruku. Nikad nije mario da piše, ali je odlično čitao napise koje su drugi napisali. On je toplog srca, velikodušan u svojim simpatijama i oseća potrebu da učini nešto za onoga koji je dole. On je neodlučan, ali i impulzivan kad se na nešto odluči. On је odličan kozer, vrlo rado ćaska. Kritičari vele da on voli da skuplja oko sebe ljude koji samo odobravaju. Međutim nema u Beloj Kući čoveka koji toliko odobrava drugima kao Ruzvelt. Nemoguće je da čovek iznese njemu jedmo gledište, a da nema u isto vreme i osećaj da se on slaže s tim. Ruzvelt je izričiti politički mentalite. On misli na politički način o svemu. Kao što rekoh, za njega su sva pitanja politička. A ova se rešavaju u ličnim odnosima među ljudima. On ostavlja protlesorima i novinarima da pišu i govore o ekonomskim i socijalnim reformama, ali kad dođe na dnevni red politika ili rat, onda je to njegov teren. Ruzvelt je preko svoja dva državna funkcionera, Aiksa i Volesa, pokušao da ostvari! svoju političku organizaciju. To je njegova politička mašina. U tome je prilično uspeo. Ta mu mašina treba za pretsednički izbor«.

s Mi Evropejci ne možemo reći da nam je nepoznat čovek ovakav, kakav je gore pretstavljen Ruzvelt. Na protiv, to je tip profesionalnog političara u evropskim demokratskim državama. Glavna karakteristika političara je briga o sopstvenu političku situaciju, koja je u stalnoj borbi sa protivnikom, i usavršavanje metoda političke borbe. To je profesija. Ruzvelt je možda prvi preisednik Severno-Amerikanskih država, koji je najveći deo svog života proveo u politici. Svi su ostali imali svoja stalna zanimanja, iz kojih su izlazili i u koja su se vraćali. Ruzvelt bi vodio politiku i kad ne bi bio pretsednik. Nikola Tesla mi je na pr. kazao, da on smatra Ruzvelta za majvećeg živog političara. Mi ovu njegovu osobinu ističemo zbog toga što ona može imati ogroman uticaj na rezultat pretstojećeg izbora.

(Preštampavanje nije dozvoljeno)

за о Е

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Шиити _ Пета dnevnoj štampi озпо-

vane su dve zajednice prerađivača uljarica; jedna u Zagrebu nadležna za Banovinu 5 Hrvatsku i druga u Beogradu nadležna za ostale krajeve zemlje. Isto tako: biće postupljeno i sa zajednicama proizvođača, tj. biće fakođe osnovane dve.

__.Kao što je poznato, 17 avgusta objavljena je nova Uredba o uljaricama i jestivom ulju koja je 23 avgusta protegnut& i na Banovinu Hrvatsku. Na osnovu te Uredbe u Službenim novinama od 28 septembra objavljen je Pravilnik

Parcelacija režima uljarica i ulja

а A TI a Oz KRAO a nera ara

o Žajednici prerađivača uljarica, koji je protegnut na Banovinu Hrvatsku 4 oktobra.

Uredba o uljaricama i jestivom ulju reguliše čitavu uljarsku privredu: produkciju i distribuciju sirovine i golovog proizvoda, unutrašnji i vangranični promet sirovine i unutrašnji promet ulja. Dok je unutrašnji i vangranični promet sirovine monopolisan, dotle je promet гофоуос ртгоizvoda samo kontrolisan i regulisan. Uredba daje Prizadu monopolsko. pravo kontroliranja proizvodnje, otkupa, izvoza i uvoza sirovine, određivanja cena, dodeljivanja sirovine prerađivačima i utvrđivanja cene ulju. Po svima pitanjima nad-