Narodno blagostanje

96. оБтобар 1940.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31211 | 51-Х (| 31-Х ПЦ | 15-Х 2>Х

АКТИВА 1937 | 1938 1939 | 1940 1940 Подлога злато у касама — — !:.706,2/1.898,8|1.977,6|2.081,5)2.088,1! · злато на страни — — 15). 10:81 107) 83211) 3891

Укупно — |1.718,7/1.909,6)1.988,4/ 2.402,6|2.418,2

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — = 453,2: 643,5) 731,0! 575,8! 566,7 Кован новац;

у никлу и сребру — — | 360,0) 330,9 317,5) 202,3|. 201,1 Зајмови: |

на менице — — — — |l.400,5/1,707,7/2.085,2,1.470,6/1,473,7 на хартије од вредн. — | 263,0) 63,6] 138,0] 1720] 172,0

Укупно — |1.662,5/1.771,3|2.223,3 1.642,61.615,7 Хартије од вредности — | 198,1 258,6] 408,3! 285,2! 288,7

Ранији аванси држави — |1.638,2!1,627,8/1.633,2,1,633,4/1.633,4 Привремени аванси Глав. |

Држ. Благајни — — — | 500,0] 600,0) 600,01 600,0) 600,0 M. Ф. по Ур, од 24 УШ и

16-1Х 1939 — — — — 8341! 8394! 839,4 Есконт бонова Нар. одб. 558,0,5 421,0)5,567,0

Вредности рез. фонла — 165,8| 223,5: 283,0 2444) 249,4 Вредности ост. фондова! 29,5 33,7) 37,8! 41,2) 41,2 Непокрет.,, завод за израду новч, и намештај | 160,4| 185.1| 175.0) 218,0/ 218,3

Разна актива — — — |2.037,2/2.147,5/2.583,3|1.859,21.866,7 ПАСИВА

Канитал — — — — —"| 120,0) 180,0) 180,0) 180,0| 180,0

Резервни фонда — — —"| 200,0! 236,7) 247,7) 251,8! 252,6

Остали фондови — — 941 3751 39,6) 425). 427

Новчанице у оптилају — |5,358,7|6,920,79.697,8 | 12.52%,8 142.485,8

Обавезе по виђењу: | потраживање Jipwane 1,8), 831). 52,5) . 47,4. 49,6

Оптицај и обав. по виђ, |8.291,3/9.014,0|14 216,0 15,169,3|15,326.0 Укупна подлога:

+ 28.559, прим, — — |2.202,1/2,453,9/3.181,5|3,844.2)3,869,2

зл. у кас. 28,50 прим. [2.102,52,440,0)3.161,2 3.330,4!3.341,0 укупно покриће — — |2654%/, 2722%/,[9786% |2535%, |2524%,

покриће у злату — — [26449 27069/,|2771% |2196%,|2179%, 4% Agrarci 1934 328 574 249 71/> Investicioni zajam 1.504 2.845 376 6% Begluci 8.686 4.384 249 6% Рата па 6.815 4.972 2.072 7% Stabilizacioni zajam 250 416 21 7% Bler 718 1.089 83 8% Bler 238 874 355 7% Seligman 130 ____ 45 Akcije Narodne banke 697 267 309 Akcije Agrarne banke 655 199 332 Razne akcije 30 __ 170 6% Зите 1 ЧКате — 1.736 200 41/2%. Zlatna renta = CE 2 30.580 27.172 7.384

lako je čitaocima vrlo dobro poznato da je 1940 god. u pogledu trgovine državnim hartijama od vrednosti karakteristična po neobično niskom obrtu, ipak upoređenje ukupnog obrta za poslednje tri godine pravi dubok utisak. Dok je 1938 god. ukupan obrt u septembru bio 30,5 miliona dinara, u 1939 27,1 mil. dinara u 1940 iznosi on samo 7,8 miliona dinara. Prema 1938 g. a skoro i prema 1999 — obrt je pao za preko tri četvrtine. Uzrok toj pojavi leži bez sumnie isključivo u činjenici, da je cela 1940 god. ratna.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 685

konstatujući da ie obrt pao za tri četvrtine interesantno će biti da se zapitamo kakav je tempo tada bio kod poledinih papira. Povećanjz# obrta imamo kod jednog jedinog papira: kod 8% Blera. U 1940 god. obrt je bio veći nego u 1988, ali ie zato u 1939 bio mnogo veći. Mretanjie ovoga papira stoji pod speciialnim znakom, kao što ćemo malo čaš videti. ,

Uzgred da napomenemo da ima papira čiji je obrt u septembru masecu 1940 god. bio ispod 100.000 din. To mije bio slučaj ni sa jednim papirom u odgovarajućoj periodi 1938 ni 1999 god. To su 4% agrarci iz 1921 god. čiji ie obrt bio u 1940 god. svega 68.000; zatim 7% Bler za 84.000 7% Seligman sa 45.000 i najzad 7% . Stabilizacioni zajam za 21.000; Ovai mali obrt se da objasniti vrlo lako: svi se ovi papiri nalaze u relativno malom iznosu u opticaju. Možda ima nešto više 7% Blera, ali je 7%, Seligmana, 7% stabilizacionog zajma i 4% agraraca iz 1921 neobično malo u opticaju. To su papiri koli su na putu da se potpuno izgube iz cirkulacije, jer je veliki deo zatvoren u podrumima Državne hipotekarne banke, a manji deo u kasama privatnika. Veliki ie pad kod 7% Investicionog zajma. On je jedanaestostruk. Naiveći je međutim kod 6% begluka i može se reći da je baš ta promena iedna od najkarakterističnijih za stanje na beogradskom efektnom tržištu u 1940 god. Tog papira je obrnuto 1988 god. 8,6 miliona dinara, odnosno blizu četvrtine celoga obrta. U 1939 god. on je pao tačno za polovinu, a u 1940 iznosio ciglo 250.000 ćin. Pošto se ovaj papir odlikuje kratkim životom, to se na njemu može lepo da posmatra proces klasirania jednog papira. U 1988 god. ioš ga ie bilo u masi na tržištu i ako se ne varamo, još su producirani novi komadi u 1940 god. Papir је potpuno klasiran.

Sasvim drugojačije stoji stvar kod pobratima Begluka: kod 6% Dalmatinaca (pobratimi jer su 6% i oboje agrarni papiri). Kod ovih ie obrt pao sa 6,3 miliona na 2 mil. tačno za dve trećine. Ovde je pad manji no što ie isti kod celokupnog obrta. Brže se smanjivao ukupan obrt nego obrt Dalmatinaca. To je sasvim razumljivo i ne bi bilo čudo da je bilo i nepovoljnije, jer je taj papir baš u naivećoj meri proizvođen za posledniz tri godine. Tu je obrt u septembru 1940 dva miliona. To je zbog toga što je ipak u poslednje vreme proizvodnja obustavljena.

Karakteristična jie promena obrta kod Ratne štete: kod nje je ritam opadania za tri godine skoro isti kao onaji kod ukupnog obrta. I ovde dakle dolazi do izražaja činjenica da je renta Ratne štete papir koji daje ton našam efektnom tržištu.

Ne manje je interesantno kretanje 7% investicionog zaima, koji iako već odavno klasiran, pokazuje relativno prilično veliki volumen posla u 1938/39 sa snažnim smiremjem u 1940 god. To je pitanje koje je mnogo interesiralo naše berzijance. Oni nisu mogli da razumeju otkud najedanput da oživi laj papir, pošto je ranijih godina prilično mirovao. Mi smo laniske godine dali objašnjenje za tu pojavu: ona leži u činjanici da je papir već 1938 god. dostigao pari, pa kako kapitalisti ne veruju da će papir ići znatno preko pari počeli su da ga otuđuju. To pak dokazuje istinitost našeg staтог tvrđenia da na našem mladom efektnom tržištu nema rentilera kao na starim tržištima, koji posmatraju papir iskliučivo kroz prizmu rentabiliteta. Naš je svet i suviše navikao da pored kamate svake godine zabeleži izvesnu dobit u kursevima pa sa zbog toga dezinteresuju za jedan papir čim se pretpostavi da kod njega te dobiti neće više biti. To važi isto za oba Blera, naročito za 8%. |

Šest i po puta je manji obrt kod Šuma i Šikara' u poslednioi godini prema pretposlednjoj u kojoj se taj papir uopšte prvi put pojavio. To izgleda na prvi pogled neva-