Narodno blagostanje

16: нобембар 1940.

— Francuska vlada namarava da izbegne englesku blokadu na taj način da pojača saobraćaj na putevima koji vežu njene kolonije u Severnoj Africi sa onim u Zapadnoj, a koji prolaze kroz pustinje i preko visokih planina. Ti putevi su izgrađeni još za vreme Svetskog rata i služili su za transport vojnika u francuske luke u Alžiru, a odatle u Francusku. Sada bi sa tim putevima trebalo transportovati pamuk, kafa, ulie, kakao i banane, koji se proizvode u velikim količinama u zapadnoafričkim kolonijama. Jedan od tih puteva koji prolazi od Dakara i St. Louisa ima veze sa 2500 km. dugom Železnicom koja veže Marakeš sa Kazablankom, Rabatom, Oranom i Alžirom. Po mišljenju stručnjaka transport će biti jako skup i moći će se transportovati relativno malz količine.

— U Francuskoj su ponovo izmenjeni devimi propisi. Fizička lica strane narodnosti sa sedištem van Francuske kao i pravna mogu transferirati novac, vrednost i imovinu, ako dokažu da su bili sopstvenici istih pre objave uredbe o transferu. Kasnije stečene vrednosti mogu se transferirati samo u tom slučaju ako se dokaže da potiču iz inostranstva. Ministar finansija može uredbom da reguliše trgovinu francuskim vrednostima kao i pokretnom i nepokretnom imovinom fizičkih i pravnih lica sa sedištem u inostranstVu koja se nalaze u Francuskoj.

— Закључен је нови привремени трговински споразум са Швајцарском према коме је цео досадашњи платни промет остао непромењен, док су у погледу робног промета утврђене листе контингената које предвиђају не само досадашње предмете размене, него и нове предмете, нарочито сировине.

Продаја каљача и гумених чизама у Бугарској може се вршити само уз претходну дозволу Министарства трговине. Продаја гумених опанака је слободна. Као што знамо прошле године продаја ових опангка је била забрањена.

— Канада је прекинула трговинске везе са Румуни: јом, сматрајући је непријатељском земљом.

— Успостављен је платни промет са неокупираним делом Француске. За све уплате и исплате које се буду односиле на извоз и увоз извршен после 1 новембра 1940 г. примењиваће се курс од 119 дин. за 100 фр. франака који одговара паритету последњег котирања француског франка. Увоз извршен до краја октобра ове год. плаћаће се на бази курса од 126 дин. за 100 франака.

— На основу трговинског уговора између Бугарске и Русије у Варну је стигла прва испорука бетонског гвожђа у количини од 2.100 тона. За који дан стићи ће још један брод са 3.000 тона. Бугарска испоручује Русији пиринач. | — Савет за спољну трговину одлучио је да предложи министру трговини и индустрије да се оснује Привилеговано друштво за увоз. На тај начин сви би послови увоза; који су досад поверавани Призаду, прешли у Руке ове нове установе.

на конференцији претставника Уреда за контроЛу цена и претставника индустрије уља, претресано је питање цена уљу за јело која у малопродаји износи 26 дим. по литру. Према мишљењу стручњака ова је цена превисока и не би смела ни у ком случају да буде већа од 21 дин. по литру. · - ;

— На основу уредбе о одређивању цена у Француској цене одређује влада по мишљењу специјалног одбора. Цене не могу бити веће од цена које су се затекле на дан |] септембра 1939 г. Стога су сви трговци дужни да пријаве надлежним органима цене од овог датума.

— Решењем министра финансија домаћи увознипи могу без претходног овлашћења одобравати у својим књи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 751

гама камате по дуговањима за увезену робу из иностранства, уколико каматна стопа не прелази 4% годишње, и ако период, за који се камата одобрава није дужи од три месеца. За одобравање камата иностраним лиферантима по» робним дуговањима у осталим случајевима, потребно је претходно писмено овлашћење девизне дирекције Народне банке. Исплата камата по робним дуговањима може се вршити само на основу претходних писмених одобрења Дирекције која ће за сваки конкретан случај одредити начин исплате и правдања. _

— Švajcarska vlada — kako strana štampa piše — геšila je da monopoliše uvoz hlebnih žita i stočne hran:. Biće osnovana centrala za kupovinu koja će u isto vreme vIšiti i raspodelu kako uvezenih količina tako i proizvedenih u zemlji. Teškoće uvoza nastale usled blokade nisu se dosada izmenile. Sad se govori o novim teškoćama, pošto su brodovi koje je vlada pogodila da prevoze robu u Švajcarsku i iz nje u inostranstvo grčki, a uvozna odnosno izvozna luka je Đenova.

SOCIJALNA POLITIKA

— При Одељењу социјалне политике и народног адравља Управе града Београда оснива се „Фонд за помагање сирсмашних радника и њихових породица“. Средства фонда употребиће се на давање помоћи деци сиромашних радника, затим сиромашним радницима и давање помоћи у случају болести или смрти у породици. Помоћ ће се издавати једино у случају ако је радник незапослен и исцрпео сваку редовну помоћ или ванредну помоћ Окружног уреда и Јавне берзе рада у Београду. Помоћ је једно кратна и не може бити већа од 100 дин. Сретства фонда су све новчане казне изречене по Уредби о утврђивању минималних надница, закључивању колективних уговора, помирењу и арбитражи,

— Редигована је уредба о оснивању помоћних благајна код трговачких, индустријских и занатскх комора, које ће имати за задатак да пруже материјалну помоћ оним члановима комора који живе у неимаштини.

— Претстојништво за социјалну политику Банске власти у Загребу одлучило је да оснује т. зв. социјалну полицију, која ће имати за задатак да врши надзор над радом послодаваца и њихових намештеника.

МОУСАВЗТУО

— Земљорадничка странка у Београду основала је Савез земљорадничких произвођачких задруга. Савез ће моћи да се задужује до 20 милиона динарг, да прима неограничено улоге на штедњу и да појединим задругама одобрава кредите до суме од 1 милиона. За претседника изабран је Косан Павловић-Брђански земљорадник из Степојевца. Интересантно је да је Савез земљорадничких про: извођачких задруга био основан пре четири месеца али је Трговачки суд као надлежан за регистрацију одбио да га региструје. |

— Сједињене Америчке Државе одобриле су Бразилији зајам у висини од 25 милиона долара. Зајам има форму револвинг-кредита.

— Италијанска девизна централа одобрава лицима која путују за Француску девизе по курсу 38,3 лира за 100 франака. : -

— Девизни одбор при Народној банци донео је одлуку да се повластице које уживају исељеничке породице могу користити за све дознаке које врше наши исељеници у чековима или телеграфски на име помоћи или издржавања својих породица. Дознаке се могу слати писмено или телеграфски у чековима, уколико односни чекови гласе по наредби исељеничких породица или овлашћених завода у нашој земљи.