Narodno blagostanje
16. нобембар 1940.
radnika bio je 982,89 din. odnosno %,9% više od onoga u septembru, a za radničku porodicu od 4 člana skočio je na 2.578,69 din. ili 2,1%. Najviše je poskupila hrana, za 3,4%, zatim odelo i obuća za 1,83%, dok su indeksi stana i ogreva ostali nepromenieni. Nepromanjenost dvaju pomenutih indeksa sigurno ie teorijske prirode i počiva na zakonskim propisima o zabrani povišenja kirija i maksimiranju cena ogreva. U praksi cene stanova su ipak porasle, naročito kod malih periferiiskih radničkih stanova i u novim zgradama.
Prema ranijim karakterističnim periodima pojedini indeksi u oktobru mesecu pokazuju sledeće promene u poenima:
Prema Hrana Odelo,obuća „Stan Ozgrev,osvetl. julu: 1914 (zlato) — 6,18 + 38,07 — 9,95 -= 11,97 1929: god. + 18,93 > 205 — 29,02 — 19,83 oktobar 1939 = 56,27 + 67,83 al pari = 19,64
Dakle, prema predratnom dobu najskuplje je odelo, obuća i ogrev, prema 1999 god. hrana, a prema oktobru 1939 odelo, obuća i hrana.
Promene u ukupnim troškovima života u poenima prema bazičnim godinama izgledaju ovako:
Prema julu 1914 1999 istom m. 1999 avg. 1939 - (zlato) septembar 1999 — 13 = 32 — decembar 1939 — 18,98 — 21,99 <= 10:77 = 13,88 april 1940 — 810 — 11,54 5 28,93 + 29,13 juli 1940 — 8,04 — 6,66 + 36,28 + 36:28 oktobar 1940 пр 2,85 — 0,54 + 39,98 + 45,26 U oktobru mesecu, dakle, troškovi života računati u
zlatu prešli su predratni nivo i skoro se pofpuno izravnali sa troškovima u 1929. Od 1999 na ovamo oktobar mesec ipo visini egzistenčnog minimuma ima nivo iz perioda 1928/29.
За део државних финансија обухваћених буџетским расходима и приходима септембар месец коминално био је добар; приходи су пребацили предвиђање па су и расходи могли да буду извршени у већем обиму. Овакав резултат у септембру није нека нарочита, већ напротив сезонска појава. Септембар је уошште месец доброг притицања прихода. Прихода је остварено 1.3029 мил. дин. или 28,8% преко предвиђања, а према истом месецу прошле буџетске године више је наплаћено за 24,9, Ако бисмо међутим од остварене суме одбили вишак који отпада на повећање разних дажбина, нашли бисмо да је приход и у септембру месецу, у најбољем случају, остао у границама прошлогодишњег, Поједине врсте прихода дале су (у мил. дин):
предвиђено остварено -или—
Буџетски приходи и расходи у септембру
аеро ист
Непосредни порези 204,2 2545 + 246 Посредни порези 260,9 330,8 + 26,7 Монополи 185,9 2299 + 28,6 Државна привреда 351,6 477,6 == 85,8 Од тога: железнице 219,8 333,0 + 514 поште 53,1 50,1 — 5,8 шуме 9,6 4,7 — 50,5 рудници 19,9 24,2 = 211
О резултатима појединих врста прихода не би се имало шта нарочито рећи, јер су разлози повећавању појединих прихода остали исти као иу ранијим месецима, Главно повећање долази од повећаних дажбина и цена производа државних приврених предузећа односно услуга које врши држава, Приход од монопола повећао се због извоза дувана. Међу посредним порезима рекордно пове-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 799
ћање од 65%/: преко предвиђања _ показује приход од такса. Приход од трошарине био је 98,5 мил. дин. према предвиђању од 85,8 мил. дин. У пркос скоку преко предвиђања, промет трошаринским артиклима у септембру прилично се смањио. Приход од царина био је мањи од пред виђања. Код прихода државне привреде карактеристике су исте: скоро три четвртине прихода дају железнице које су преупослене великим повећањем транзита и државног мртвог и живог брута унутар граница.
Расхода је извршено у септембру за 1.245,6 мил. дин. или 1,876 више но што је било предвиђено односно 16,6% преко овога у истом месецу 1939. Од времена кризе имамо први пут случај да су материјални расходи извршени са 109,2/, дакле чак н нешто мало преко предвиђања. До сада, као што је познато, ови су вазда извршнивани испод 100%, у највише случајева између 65 и 9559.
Септембар месец завршио је вишком прихода од 57,3 мил. дин. док је исти месец у прошлој години имао вишак расхода од 24,7 мил, дин,
Резултат за првих шест месеци тј. за половину буџетске године је следећи: прихода је остварено 7.182,0 мил. дин. или 17,9% преко предвиђања односно 19,00 преко прихода у истом периоду прошле буџетске године, а расхода је извршено за 6,374,7 мил. дин. или 86,5% предвиђања, а 11,7/2 више но у истом периоду 1938-40.
Поједини приходи кретали су се овако (у мил. дин,):
или —
Предвнђ, Оствар. 1939/40 % према
предвиђ.
Непосредни порези 1.226,7 1.393,5 1.342,3 + 19,5
Посредни порези 1.565,8 1.953,9 1.681,5 + 24,1
Монополи #1155 12281,7 1.115,8 = 192
Државна привреда 2.109,9 2.473,8 1.848,0 i 17,0 Од „тога:
железнице 1.815,3 1.075%1 1,227,6 = 344
речна пловидба 46,5 52,3 26,7 + 12,4
поште 319,0 311,8 276,6 — 2
шуме 57,8 36,1 35,0 — 37,0
рудници 119,8 127,9 85,9 + 67
Резултати за првих шест месеци још боље потврђују констатацију, да је пораст последица повећања дажбина и цена и да би приходи код многих позиција, ако би се обрачунало ово повећање, показали да су мањи од оних у истом периоду прошле године. То нарочито важи за непосредне порезе, шуме, руднике итд. А то је доказ превисоких стопа пореских.
Вишак прихода над расходима на крају шестог месеца износи 807,3 мил, дин. према 281 мил. дин. на концу истог месеца прошле године. Али то не значи да се текућа буџетска година завршила суфицитом. Ha супрот томе вишку прихода над буџетским расходима стоје велики ванбуџетски издаци,
EEK or (уд преко шест стотина ба-
нака у земљи на почетку вештачки изазване банкар“ ске кризе близу 400 је морало да тражи т. зв. заштиту против законских права својих поверилаца. То није био поколебан кредит у банку, већ је народ био изгубио веру У банкарство као неопходну институцију модерне привреде. Међу тим банкама су се нашле прво оне које су уживале широки депозитни кредит код народа. Ту је била пре свега Прва хрватска штедионица са преко _две милијарде дин. улога, Српска банка у Загребу са скоро четврт милијарде улога итд. Међу њима је била и Јадранско-подунавска банка.
Јадранско-подунавска банка
===