Narodno blagostanje
Страна 788
mogli da obnove lager robe bio bi time načet kapital. Kad su se cene u jednom sektoru pokrenule, pokolebao se ceo nivo cena. Kod nekih artikala nije se tražio opravdan razlog. Kad se povišenje prenelo na druge artikle bio je to razlog da prvima ponovo skoče cene, da se ne bi otvorile makaze na njihovu štetu. Od tog mcmenta nije više mogućno da se utvrdi koje je skakanje cena bilo opravdano, a koje nije. U toj anarhiji cena kod nas označena je spekulacija kao uzrok. Misli se na onu spekulaciju koja ide za superprofitom. U opštem skoku cena mogućna je i takva spekulacija, ali ni ona nije mogućna na duži period. Jer ko proda robu uz superprofit, gubi ga posle izvesnog vremena kad cene još više skoče. Ovakvom spekulacijom koja ide za superprotitom пе može da se objasni polazna tačka skoka cena. Jer kad bi spekulacija mogla po volji da pomera cene, ne bi trebalo čekati na izvanredne prilike kao što su ratne koje pružaju mnogo preduslova za promene cena.
Poseban razlog za povišenje cena moglo je da bude povećanje opticaja. Ali to je teoretska konstatacija. Povećanjem opticaja ubacuje se nova kupovna snaga. Do skoka cena doći će samo u slučaju ako za novu kupovnu snagu nema viškova robe, a mi smo ih imali dovolino. Osim toga tezauracija je zadržala jedan deo tog novca izvan opticaja. Prema tome ni opticaj se ne može da uzme kao razlog skoka cena u Drvo Vreme rata.
On se može objasniti time što je rat postepeno
TI. SKOK CENA
Maksimiranje cena ima smisla samo ako je tržište puno robe. Kod nas je to bio slučaj za prvih šest meseca rata. Međutim, mi nismo pristupili maksimiranju cena, nego smo dopustili da ratne prilike izazovu poremećaj za poremećajem. Preduzimane su samo polovične mere, a one mogu samo da izazova u kraćem vremenu one pojave koje je upravo trebalo suzbiti. Razvoj privredne situacije zavisio je od razvoja ratne. Tra{anjem rata ona je morala da se pogoršava. U proleće ona je bila u osnovi izmenjena ne samo skokom cena, nego i sve češćom pojavom oskudice izvesnih artikala.
Do oskudice robe došlo je iz više razloga. Blokada je pojačana, tako da je uvoz po količini opao, a izvoz je povećan. Poljoprivredna proizvodnja podbacila je zbog nepovoljnih atmosferskih prilika, a i potrošnja se povećala u zemlji zbog većeg broja ljudi pod zastavom. Ovi momenti doveli su do stvarne oskudice. Ali ona je donekle i veštačka. Skok cena i prve teškoće snabdevanja imali su jako psihološko dejstvo. Strah da
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 50
izazivao poremećaj za poremećajem u narodnoj privredi, a ona nije bila ničim zaštićena od njih. Ona je reagirala po zakonima liberalne privrede u obliku skoka cena, koji je prema tome bio potpuno normalan. Sve brži skok cena mogao je da dovede do najgorih oblika spekulacije, da se roba sakriva čekajući više cene. Kod potrošača on je izazvao veću tražnju da bi se snabdeli sa zalihama, očekujući da će cene kasnije biti više.
Trebalo je odbaciti liberalno gledište i odmah izvršiti maksimiranje cema. Da je to mogućno dokazuje primer Nemačke koja ima već četiri godine stabilne cene, tako da ih ni ratne prilike nisu pokolebale. Ali da uspe režim cena potrebno je da budu maksimirane svim artiklima bez obzira na proizvođača. Maksimiranjie ima izvesnih štetnih posledica po vođenje poslova. Ali još зц Чете ако dođe do potpune anarhije cena, jer пе samo da od toga trpi privreda, nego se otvarajl SOCIjalni problemi. U abnormalnim prilikama maksimiranie cena ie naibolje rešenie, a ako mu se pristupi odmah, ne moraju da budu teške posledice no privredu. U septembru 10939, kad ie pripremana uredba o suzbilaniu skupoće, imali smo uravnotežen nivo cena koji se bio izgradio u pormalnim prilikama na tržištu. Maksimiranjem cena svim artiklima bile bi fiksirane norma'ne relacije između pojedinih grana privrede. Zakonodavac bi sebi olakšao posao u progonijenju nesavesne spekulacije, jer bi svako odstupanje od utvrđenih cena mogao da kazni.
UŠLED OSKUDICE
neće biti robe ili da će biti ioš mnogo skuplja razvili su maniju potrošača da kupuju za rezervu. Na strani ponude počela je sve jače da se oseća težnja za zadržavanjem robe u očekivanju viših cena.
Bilo da je stvarna ili veštački izazvana, oskudica robe pretstavlja oštru granicu u razvoiu naše privredne situacije, specijalno u pogledu cena. Ako su one mogle da skoče do proleća uprkos velikim zalihama, onda je razumljivo zašto su skokovi češći i iači ukoliko se oskudica jače oseća. Mi imamo dva perioda u razvoju cena, u prvom kod tržišta punog robe i u drugom ubrzano skakanje cena zbog sve veće fražnje dok se ponuda gubi. U ovom drugom periodu i opticaj deluje mnogo jače na povišenje cena. U takvim prilikama snabdevanje potrošača sa fiksnim prihodom postaje teže iz dana u dan. Iz socijalnih obzira država mora da preduzme mere koje će sprečiti da ne dođe do najtežih posledica, koje su neminovne u slobodnoj privredi.
IV. KAKO TREBA DIRIGOVATI?
Oskudica |e razlog: što se kod nas počelo da govori o dirigovanoj privredi, Da bi se rešio problem snabdevanja, moraju se preduzeti mere u oblasti. proizvodnje i distribucije, a ne sme se intervencija ogramičiti na područje cena kao što je bilo do sada.
U proizvodnji moraju se preduzeti mere da bi se ona povećala i to u onim granama koje su najvažnije po snabdevanie. Tu dolazi u obzir polioprivredha proizvodnja u celini. Pošto je пји nemogućno organizovali i kontrolisati u proizvodnji, biće potrebno da se razViје propaganda obrađivanja zemlje, da{uči uputstvo šta treba da se seje. U industriji proizvodnja zavisi od sirovina. Nekoje se dobijiaiu u zemlji i treba da se njihova proizvodnja poveća što je mogućno više. Druge koje se
mogu da dobiju iz inostranstva u ograničenim količinama, kod njih je problem raspodele pojedinim preduzećima, da sva budu podjednako zaposlena.
U oblasti spoline trgovine potrebno je uvesti potpunu kontrolu uvoza, polazeći sa stanovišta pokriča najvažnijih potreba. Mi nemamo ove godine za izVOZ nekih artikala zbog slabog roda. Ako bi sledeća godina bila bolja situacija bi se izmenila. Ali ne kod svih artikala, ier se nekoji proizvode u periodu dužem od vodine: Treba zato računati s tim da mi mi u sledećoj godini nećemo moći da obnovimo Svoj izvoz iž prošlih godina. Od izvoza zavisiće UVOZ i zalo je potrebno, kontrolom uvoza onemogućiti da dajemo retku robu za drugu koja nije od vitalne potrebe.