Narodno blagostanje

а

11. јануар 1941.

ским уредима“ за снабдевање. Цена овог хлеба је 8 дин. за

0,96 кг.

· Трећом и елбон и је наређена обавезна пријава свих резерви пшенице и пшеничног брашна на бази стања 31 ХП

=

1940, најкасније до 5 јануара 1941. Млинови, трговци на ве-

лико и општинске апровизације треба да поднесу пријаве Преводу, а пекари општинским уредима sa снабдевање. И убудуће свака примљена количина пшенице или пшеничног брашна мора се одмах пријавити.

Pomoći za decu u Метаској Oko 4 mil. dece u Nemač- Dodjavile su se 1935 kao jednokoj dobivaće pomoć od kratne. Od tada su one postedržave peno proširivane. U aprilu 1936 već su uvedene stalne pomoći ali sa znatnim ograničenjima. Dobivali su ih samo roditelji obavezni na socijalno osiguranje sa petoro i više dece, koja nisu starila od 16 godina, ako njihov mesečni prihod nije bio veći od 185 maraka. Za peto i svako dalje dete davano je mesečno 10 maraka.

Sa vremenom ta pomoć ja postajala sve šira i broj DOrodica koje imaju pravo na nju je bivao sve veći. Proširenje pomoći išlo je u stopu sa porastom konjunkture u ceiokupnoj privredi. Početak aprila 1938 pretstavlia naiznačajniji momenat u razvoju pomoći za decu. Tada su obuhvaćeni svi obavezni na socijalno osiguranje čiji godišnji prihod" nije veći od 8.000 maraka. Osim redovne pomoći od 10 maraka na peto i dalje dete došla je nova proširena pomoć od 10 maraka na ireće i svako dalje dete tako- da je ona na peto i ostalu decu iznosila 20 maraka. U isto vreme i roditelji tako zvan:h samostalnih zvanja koji nisu obavezni na osiguranje dobili su redovnu pomoć, ako godišnji prihod nije veći od 8.000 ma-

_ raka. Osim toga stvorena je mogućnost da se dobije pomoć

| za decu stariju od 16 sve до 21 godine. Uslov je da idu u školu ili da nemaju sopstveni prihod veći od 30 maraka mesečno. Nakon te reforme krug korisnika toliko se proširio da je pomoć dobivalo preko 2 miliona dece.

___Takvo je stanje bilo sve do početka decembra ovž godine kada su ukinuta sva ograničenja kako u pogledu prihoda tako i godina dece. Jedini uslov ja da roditelji imaju '(roje dece. Na taj način je stvoreno stanje koje se približava idđealu državne blagajne za porodice. Od 1 januara o. 8. država će isplaćivati na treće i svako dalje dete do punoletstva pomoći od 10 maraka mesečno. Tom T2fOTIU0i je obuhvaćeno око 42 ти. десе.

пазлатриевиниеннениииииее Иве Рнеиининирии решени

Прошла година није била поРазвој радничког осигура- вољна за радничко осигурања 1989

ње. Осигурање за случај 6олести имало је знатан дефицит, док је оно за случај несреће једва завршило пословну годину са малим. вишком.

"Према извештају Сузоровом просечан број осигураника је

износио 721.004 према 715.186 у 1988. Повећање није велико, али је за болесничко осигурање од много веће важно-

сти пораст просечне наднице, пошто: она јаче утиче на, - приходе од доприноса него број осигураника. Просечна

надница је порасла за 0.62 дин. на 24.26. Приходи од доприноса су порасли за 9,16 мил. дин. на 368,8 мил. или 51152 дин. по члану. Од тога отпада 35,99% на Оузоре у

Бановини Хрватској, 16,36%/0 на оне у Дравској и 47,69% на

- оне у другим крајевима државе.

Расходи су у толикој мери порасли да су сви (0D и: приватне друштвене благајне наплаћивале доприносе по

· максималној стопи од 4290 од једнодневне обезбеђене наднице изузев Трговачког болесничког. и потпорног. друштва ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 95

у Љубљани код кога је стопа износила 39'/0. Свега 5 Оузоpa cy били активни с укупним вишком од 129 мил. дин. (Сушак, Бања Лука, Ниш, Суботица нв Тузла); сви остали су били пасивни са укупним мањком од 14,5 мил. Кад се одбије вишак излази да је Сузор прошлу годину завршио са дефицитом од 11,83 мил. Овако великог дефицита Сузор већ одавно није имао. У свом извештају управа истиче да многи Оузори неће да економишу са расходима, пошто знаду да ће мањак бити покривен из резервних фондова Сузорових. Вероватно да су у том правцу деловале и: припреме за реформу социјалног осигурања и његову административну поделу на 3 носиоца, због чега су сви Оузори настојали да што више потроше, пошто се не зна како ће се поделити резервни фондови и остала имовина, ако се стварно изврши цепање осигурања.

Највећи део расхода отпада на разне потпоре као хранарину, потпоре за случај порођаја итд. Укупни раскоди по члану износе 537.13 дин. према 505.93 1938. На хранарину је издато по члану 134.58 дин. (1988: 127.76 ДИН.) лекарске трошкове 63.74 (60.39) дин. апотекарске трошкове 74.81 (69.03) дин,.управне тршкове 71.49 (68.37) дин. ита. Интересантно је да је 1939 било 441.591 члан болестан, а 1938 4492.136, за 545 мање. Број смртних случајева се повБећао од 3.390 1938 на 3.186 1939 или од 47 на 5,1 на 1000.

Прошле године Сузорова администрација је била ефикаснија и успела да смањи дуг послодаваца на неплаћеним доприносима од 108,4 на 1045 мил. див.

Осигурање за случај несреће имало је приходе од 133,18 мил. дин, за 5,8 мил, више него 1938. Број несрећних случајева се знатно смањио. Док је 1988 било пријављено. 95.074 несрећна случаја, лане их је било 22.422. Највећи број отпада на шумско-пиланску индустрију (4.443), затим машинску (2.211) и индустрију камена (1.808). Као и код болесничког н код овог осигурања издаци на потпоре су порасли, нако би се очекивало да ће бити мањи, пошто се број несрећних случајева смањио. На име потпора исплаћено је 70,1 мил. према 62,8 мил. дин. 1988. Капитално покриће се повећало за 40,17 мил. на 527,8 мил. док је 1938 пораст износио 39,7 мил.

Ренту је примало крајем 1939 26.893 лина у износу од 56,4 мил. дин, а 1938 25.249 у износу од 52 мил. дин. Како видимо капитално покриће се стално повећава и СУузору се намеће потреба чешће ревизије рентника да би тај пораст био сразмеран повећању прихода и да се не би повећао мањак из ранијих година који износи 69,2 мил, дин. Прошлу годину ова грана осигурања завршила је са малим вишком од 41.000 дин. Дуг послодаваца на доприносима износио је 32,7 мил. дин.

Трећа грана радничког осигурања којом руководи Сузор је осигурање за случај изнемоглости, старости и омрти. Прве ренте оно ће почети да даје тек у јулу 1941, а дотле даје само потпоре. Лане је издано на име ових 8,8 мил. дин. Целокупни расходи су износили 26 мил. дин, а триходи 152,7 мил. тако, да се имовина ове гране повећала на. 319 мил. дин. Дуг послодаваца на име неплаћених доприноса износио је 32 мил. Премиска резерва јсш није израчуната, па се не може оценити дали ће прикупљена имовина. бити довољна за исплату рента. Пензиови фонд Сузорових службеника имао је премиску резерву од. 198,4

мил, за 3,6 мил. већу од покрића. Томе треба још додати

непокривени мањак из ранијих година од 192 мил. дин,

"што значи да је фонд у дефициту за 22,8 мил.

У управљању имовином нису се десиле битне промене; Укамаћење се нешто повећало у упоређењу са 1938, али је још увек испод прописане стопе од 69. |O фондови Сузорови износили су 1939: