Narodno blagostanje

Страна 38

pada samo naknada za upotrebu preduzeća, a visina ove određuje se sporazumno sa vlasnikom odnosno, ako do sporazuma ne može da dođe, odlučuje stručna komisija. Za sve štete koje nastaju na rekviriranim objektima država priznaje naknadu, izuzev obustave saobraćaja na voznim objektima.

Za određivanje rekvizicije nadležni su vlada (za opštu), vojni organi i banska vlast odnosno baiıske uprave (za mesnu). Na vojišnom. prostoru rekviziciju za potrebe vojne sile naređuie vrhovni komandant odnosno komandant operativne vojske. Rekvizicija se izvršuje preko vojnih Vojne vlasti (komande armijskih oblasti) nadležne za rekviziciju industrijskih i rudarskih proizvoda vrše neposredno razrez na industrijska preduzeća хета|ske odbrane. Za ostalu rekviziciju banska vlast odnosno banske uprave vrše razrez na srezove, a зтеske vlasti na opštinske koje tražene količine razre-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

i opštinskih vlasti.

o

zuju na pojedina obavezna lica. Razrez se vrši prema stvarnom stanju odnosnih sretstava u dotičnom kraju.

Nešto slično rekviziciji pretstavlia i institucija prinudnog otkupa koji danas postoji za pšenicu i kukuruz. U prvoj uredbi :o kukuruzu od juna prošle godine bilo ie predviđeno preče pravo kupovine za naznačene državne ustanove. Međutim, ubrzo se pokazalo da OVO pravo ne znači ništa ako nema ponude ti. ako imaoci odnosnih artikala nisu voljni da ih prodadu. Čim se to uvidelo preče pravo kupovine pretvoreno je u prinudni otkup, koji će se sigurno vremenom, sa porastom teškoća snabdevanja, morati proširiti i na druge artikle ukoliko se ubuduće i za ove slučajeve ne bude koristilo rekvizicijom Која, kao što smo videli, nije vezana za pripravno, mobilno i ratno stanje, već je moguća i u slučajevima kada se potrebe ne mogu podmiriti redovnim načinom nabavke.

Из уредништва

Намерава се да се поједине индустриске гране повежу у увозне заједнице ради набавке и расподеле сировина. Индустријалци тврде да је нова организација непотребна, јер је цела индустрија организована по струкама, тако да се постојећи организми могу да употребе. У свима земљама, које су последњих година привреду организовале, појављује се реакција, хиперсрганизанија, те су извесне организације укидане, друге фузиониране, треће упрошћаване. Нарочито се избегава формирање са пролазним циљевима. Како смо могли да сазнамо нацрт статута увозних заједница претставља одиста једну компликацију и низ заблуда и грешака. У чл. 3 на пр. налазе се дванаест задатака такве заједнице. Вештина је била искомбинирати дванаест задатака код тако простога циља, који та заједница има да постигне. Ту се налазе понављања и много излишности, Тако на пр. у тачки 7 каже се да заједница има да претставља своје чланове код односних државних уреда. Па. то се по себи разуме; због чега се оснива заједница, ако не на првом месту за то. У осталом она не може да претставља „своје чланове", већ укупност чланова, одн. саму себе. У тачци 2 на пр. каже се да она има за задатак да утврђује потребу овојих чланова за сировинама и о томе извештава надлежне уреде. Док чл. 6 вели да заједница има да предлаже расподелу увозних контингената, а чл. 8 да прима и скупља молбе за увоз сировине и да их доставља надлежној власти. Све су то техничке ситнице које се по себи разумеју и које није потребно одредити кас специјални задатак. Задатак је економске природе, а оно што служи као техничко средство, томе циљ не може да се сматра засебан задатак. Чл. 5 вели да заједница предлаже потребне мере у циљу заштите и унапређења интереса OKO снабдевања потрошача потребном сировином. А чл. 9 да надлежним властима ставља предлоге у погледу продајних цена. И без тога заједница то мора да ради кад би власт то од ње захтевала, Чл, 11 вели да скупља потребне податке од својих чланова. То се по себи разуме. -

Тако развучен регистар задатака заједнице,

УВОЗНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ,

који се могао формирати у две до три тачке највише, налази објашњење у чл. 7 угледног нацрта, у коме се каже да заједница мора имати свој уред и секретаријат; на челу последњег стоји леф кога решењем именује и отпушта Министар трговине. А у чл. 8 се каже да Министар трговине поставља заједници комесара кога она плаћа. Кад треба тако једна мала заједница, као што је, рецимо удружење потрошача парафина, да издржава два чиновника именована од стране државе, онда то треба оправдати „многобројним задацима“.

Jom је интересантније да је заједница проглашена правним лицем. Карактер правнога лица даје се једној скупини само онда, кад улази у многобројне и трајне имовинске приватно-правне односе, кад има свакодевно да купује, да продаје, да зајми и да обавља сличне послове. Увозна заједница међутим је установа пролазног карактера, која ће нестати чим се буде свршио рат или промене прилике. Она је једно удружење интересената које не мора да улази ни у какве имовинско-правне односе, које има да врши администрацију и евентуално трговачке послове за рачун својих чланова. Правно лице као корпорација је врло комплицирана ствар, како функционирање тако и ликвидација. Због тога, по нашем мишљењу, није требало дати му својство правног лица.

Исто нас тако изненађује пропис чл. 3 о органима. Њих има, каже се тамо, четири: главна скуп-= штина, управни одбор, надзорни одбор и пословна централа, (ако се она оснује). Не може бити орган друштва једна евентуална ствар, која може бити и не бити, Као што организам не може бити без срца, без желудца и осталих органа, тако ни организација не може бити без својег. Не може бити без скупштине, управног и надзорног одбора. То су органи, они су тесно везани за саму заједницу. Пословна централа не може уопште бити орган ни по свом саставу. То ће бити један обичан биро у коме ће бити само чиновника, а чиновници тек не могу бити органи друштва. Није нам уопште разумљиво, како се могло доћи на идеју да се пословна централа огласи за орган друштва, а да се уред који заједница мора да