Narodno blagostanje

95. јануар 1941.

ске границе, а они који отпадају на остали део пруге да се упуте на примаоца у Турској. Исто тако одлучено је и за плаћање превозних трошкова оне робе која се шаље из Турске, Т.. ови ће бити исплаћени у Турској, а остатак ће се пренети на примаоца у Југославији.

— на основу последњих преговора између [Гугославије и Немачке, ова се обавезала на испоруку 380.000 тона кокса. Од стране немачких надлежних фактора одлу: чено је да се ова испорука обави у месечним контингенти: ма од 35.000 тона.

МОУМСАВЗТУО

— На основу статистике промета љубљанске берзе за 1940 г. девизни промет берзе у тој години порастао је на 604,015.000 дин. према 516.532.000 дин. у 1989 год. Промет ефеката пао је са 3.955 милиона динара У 1939 г. на 0,74 милиона 1940 г.

SAOBRAĆAJ

— Десет путничких возова обустављено је у Бугарској. Ова мера биће на снази месец н по дана. Генерал-

на дирекција железница тумачи ово ограничење саобра-

ћаја потребом да се известан број локомотива подвргне довољном прегледу.

—Američka pomorska komisija poručila je kod jednog brođogradilišta dva velika putnička broda po 30.000 brutoregister tona koji će moći po potrebi da služe i kao nosači aviona. Troškovi građenja svakog broda stajaće 284 mil. dolara.

RAT I PRIVREDA

— У Француској су заведене карте за обућу. Слободно се могу продавати ципеле за децу, дрвене ципеле, рађене са дрвеним ђоном. Пенџетирање је такође слободно. Нова обућа може се правити само са једноставним ђоном. Наређено је да се изврши попис резерви обуће.

— Употреба женске радне снаге у немачкој индустрији од почетка рата повећала се. Министарство рада је одмах наредило да се жене не смеју употребити за тешке радове у индустрији камена и земље. Сада је оно ту наредбу поновило и за друге гране истичући да жене не смеју да носе терет тежи од 15 кг.

— У циљу штедње коже у Италији је наређено да се убудуће могу производити само ципеле једнот типа за од: расле и децу без икаквих украса. Цена ове обуће је упола мања од досадашњих. Смањење цене постигнуто је употребом сурогата наместо коже за извесне делове.

— У Сефији је прописана наредба којом се утврБују цене готовој обући и обућарском материјалу. Израђен је детаљан ценовник за сву врсту обуће.

POLOŽAJ RADNIKA

— Мариборске текстилне фабрике и даље отказују својим радницима и смањују обим пословањи. У пуном послу налазе се само оне фабрике које су прешле на израду вештачке свиле.

— U Bugarskoj je vlada spremila predlog zakona o kolektivnim ugovorima. Radnici će u buduće imati pravo na. 14 dana plaćenog godišnjeg odmora namesto 7 dosada. Uslov je da rade godinu dana bez prekida kod istog poslodavca.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 59

КОМЈИМКТОВА

— У бр. 49/40 констатовали смо пораст броја осигураника код Оузора у Љубљани у октобру 1940 у упоређењу са 1939. Извештај за новембар показје да је и у том месецу број запослених био већи него у истом месецу 1959. Укупно је било осипураних 108.378 за 7.638 више. Пораст је забележен код 15 грана, а највећи код грађења железница, путева и водоградња (за 4.778), грађења над земљом (за 2.174), јавног саобраћаја (за 992) и кућне послуге (за 879), а пад код 13 грана и то највећи код текстилне индустрије за 994, индустрије хране и пића 274 и трговине за 220. У упоређењу са октобром 1940 број осипураних је био мањи за 2.976. Смањење је забележено код грађења железница и путева за 2.027, грађења над земљом за 553 и још код 13 грана. Просечна обезбеђења надница је порасла према 1939 за 9,09 дин. на 34,35 ди., а укупна зарада за 1,17 мил. на 3,7 мил. дин,

— U oktobru 1940 bilo je kod Suzora osigurano 785.512 radnika i nameštenika, za 2.000 manje nego u septembru 1940, a za 62.738 više nego u oktobru 1939. Na područje Dravske banovine otpada 122.784 ili 15,68%, Hrvatske 246.797 ili 31,41% i na ostale krajeve u državi 415.971 (52,96%). Prema oktobru 1939 broj osiguranika je najviše porastao kod sledećih grana: građenja železnica i puteva za 20.478, građenja nad zemliom za 12.489, šumsko-pilanske industrije za 7.263, metalne i mašinske industrije za 6.710, kućne posluge za 3.363. i industrije kamena i zemlje 2.10p, a pao kod trgovine za 1.237 i tekstilne industrije za 1.131. Najveći porast je zabeležen kod Ouzora: u Ljubljani za 12.497, Beogradu za 11.000, Zagrebu za 10.499, Nišu za 5.976, Karlovcu za 1.951, Skopliu za 1.522, Petrovgradu za 1.499, Sušaku za 1.164 i Subotici za 322. Prosečna obezbeđena nadnica iznosi 29,39 din., za 4,59 više nego u oktobru 1939, a za 1,13 din. više nego u septembru 1940. Ukupna obezbeđena zarada iznosila je 577,1 mil. din. prema 448,11 mil. 1939.

IZ POSLOVNOG SVETA

Trgovački registar

Fabrika šećera a. d. Crvenka upis člana upravnog odbora g. dr. Kurta Hitnera. — »Vojvodina« a. d. Beograd upis članova upravnog odbora g.g. Miše Pavlovića i dr. Stevana Adamovića. — Jugoslovensko društvo žižica a. d. Beograd upis članova upravnog odbora g.g. Milana Rihtera, Stelana Kar:berga, Gunara Bargenštrala i Vernera Rempkea. — Novosadsko električno d. d. upis članova upravnog odbora 2. g. Kristifora Čeneria i Valtera Kulina. — Vukovarska kudeljara i prediona d. d. Vukovar upis člana g. inž. Zvonimira Babića.

Zborovi akcionarskih društava

24 januar — Primus d. d. Zagreb (vanredan).

28 januar — Vladimir Arko industrijsko poduzeće d. d. Zagreb (redovan),

29 januar — »Union« d. d. Zagreb (redovan).

30 ianuar — >»Anilin« a. d. Beograd (vanredan).

3 februar — Prevedan i Hofman d. d. za promet robom Zagreb (redovan).

5 februar — Staro-kanjiška prva parna strugara i parm: mlin d. d. Stara Kanjiža (redovan). — »Kemika« dioničko dru. štvo za kemičku i farmaceutsku industriju Zagreb (vanređan).

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ

Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21.883, 21-804.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А.Д.

телеграми : БАНКФЕРАЈН

Глевиинца т резејљ»ње 7. .009.000 дхжтнајра

| Телефон интерурбан Загреб. 6 5442, 5443. 5444, 5445, 5446, 5447.