Narodno blagostanje
1. фебруар. 1941. _
-_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 67
масе агљауље Шпапоје росе копт 1041
Ешалпзје Бапоуше Нгуалзке
L. VAŽAN DOGAĐAJ U ISTORIJI JAVNIH FINANSIJA
U istoriji državnih finansija prošle godine zabeležen je važan događaj: ostvarenje finansiske samostalnosti banovine Hrvatske. Mesto jedinstvenog državnog budžeta dobili smo dva. Problem javnih finansija postao je time složeniji. Jedan deo države ima jeđinstven budžet, a za onaj banovine Hrvatske postoje dva, zato što su neki poslovi prešli u nadležnost banovine, a drugi su pak ostali u državnoj. Za državu i banovinu stvorena je sasvim nova situacija u kojoj se trebalo snaći. Obe imaju da budžetiraju pod novim prilikama i zato je pogrešno · shvatanje da je nov samo banovinski budžet, a državni da ie pretrpeo samo malu izmenu odvajanjem prvog. ; Pošto je oba budžeta trebalo tek uvesti u Ži- vot, moglo se pretpostaviti da bar u prvoj godini neće biti preduzimane nove reforme. Na osnovu iskustva stečenog bar na jednoj punoi budžetskoi godini moglo se mnogo lakše odrediti šta je potrebno Teformisati. Međutim, još kod donošenja prvog budžeta Banska vlast odlučila je đa sa kalendarskom godinom završi i budžetsku, tako da će se one u buduće , poklapati. Ne vidimo zašto je bilo nužno da se s ovim požuri. Ustvari to nije neka budžetska reforma. Dobija se samo jedno, da se s ranijim „datumom mogu preduzeti izvesne stvari na koje bi bilo po- |
_ trebno da se čeka inače do završetka budžetske - godine.
Nezgodno je bilo i zbog toga što državna bu-
_- džetska godina završava 3 meseca kasnije. Ako ni _ zbog čega drugog, ono Zbog koordinacije finansiske - politike trebalo bi da se budžetske godine poklapaju. "Prema izjavi ministra finansija i država se sprema da kalendarsku godinu zavede kao budžetsku, pa je ' trebalo ili da država požuri sa svojom reformom ili da banovina odgodi svoju. Ovako smo dobili krnji · period od 9 meseca za banovinu dok će država imati · punu budžetsku godinu, a ako država od aprila uve-
de takođe kalendarsku godinu za budžetsku, imaćemo opet nepodudaranjie, samo obrnuto. Tretiranje budžetskih pitanja postalo je teže
_ пе зато 7ђог zavođenja banovinskog budžeta pored · državnog, nego i zato što banovina nije zavela praksu koju ima Ministarstvo finansija, da objavljuie po-
datke o mesečnim prihodima i rashodima. Kao što čitaoci znaju, mi analiziramo te izveštaje, tako da
"se dobije:kakva takva slika o tome kako narodna
privreda podnosi javne terete. Na početku svoje
prakse Banska vlast mogla se ugledati na Ministar-
stvo finansija, a olakšala bi i sebi posao, јег 51 јој analiza prihoda i rashoda od strane privredne štampe pomogla u rešavanju finansiskih problema.
TL PRIHODI BANOVINE BODBACILI
Sve što znamo za prvi period od 9 meseca fi-
· nansiske samostalnosti banovine Hrvatske, jesu pritužbe da prihodi nisu dovolini da prokriju rashode. · Nekoliko meseca posle prenošenja finansiske падležnosti istaknuto je to sa hrvatske strane, ne iznoseći podataka. Predstoinik odiela za finansije d-r Franolić, izlažući stanje finansija pred narodnim zastup- | nicima banovine rekao je samo toliko da пеposredni porezi nisu dali koliko se predviđalo, a takođe ni trošarina i da |e potrebno da banovina dobije nove izvore prihoda od države. Neposrednih poreza ima više. Nigde nije rečeno koji je od njih · podbacio, za koliko i zašto. Samo »Hrvatski dnevnik« jednom prilikom doneo ie da su za prvih šest meseca · budžetske godine prihodi doneli 518 mil. prema 725 mil. koliko ie bilo predviđeno. Možda ie taj podatak tačan, ali on nije služben, ni đetalian, da bi se mogli naći uzroci te pojave. On je iznesen samo” kao argumenat, da ie potrebno da banovina dobije
nove izvore prihoda od države.
. Ne razumemo zašto nigde nisu objavljeni podaci o prihodima. D-r Fraholić, u svome ekspozeu. o novom budžetu, govori o rashodima detaljno, podvlači na koje se resore najviše troši, ističući seljački karakter budžetske politike. Međutim, o toliko važnom pitanju kao što je podbacivanje prihoda, nije=" | nam dao nikakvog podatka. Koliko je to podbasina _ пје, троје зато da se nagađa na osnovu predyiđeni prihoda za 1941 godinu. Kaže se da su oni pret
АЕ: e
na osnovu iskustva stečenog sa prihodima za prvih
O meseca budžetske 1940/41 g.
1940/41 1941
· Neposredni porezi 625 444 · Banovinski porezi 69,5 150 Udeo skupnog por. na posl. prom. 37,5 29
Posebni porezi 15 39,9
"Такзе 991,5 349 Specijalni doprinos za škole 4,5 5
Trošarine 190 137
Razni primici 43.8 69.2
Banovinska privreda 100,6 123.6
· Nenaplaćeni primici 73,5 62
Na bazi prošlogodišnjih izvora ргеујдел su prihodi za 1941 godinu u iznosu od 1400 miliona dinara. :
Pretpostavimo li da su prihodi predviđeni za
1941 u iznosu koji se može očekivati prema realiza7 ci|i Za. 9: meseca 1940 godine, onda izlazi da su ne-
posredni porezi podbacili za 181 milion ili za 29,3% od predviđenog, trošarine za 53 mil. ili za 27,9%,
- udeo skupnog poreza na poslovni promet za 8,5 mil.
ili za 22,5%. Takse su, izgleda, donele više od predviđanja, jer je-u novom budžetu prihod od njih predviđen za 57,5 mil. više. I u državnom budžetu
+ Tedbacili su prihodi od neposrednih poreza i troša-
rina a prvih osam meseca, ali u mnogo manjem ргосеши nego. kod banovine. Opšti neposredni poтег ребђаа! su predviđene za 10,31%, ali glavni