Naš narodni život

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ. 11

морале у многоме да попусте од своје строгости, да се националишу, или и да се место њих врате стари религиозни погледи и обичаји. У племенима и кнеженима, у којима је био заостао још по који манастир, сам народ почиње да води бригу о њему. Уместо стерих владалачких и племићских ктитора и приложника он им даје прилоге, кулучи ими одржава их. Он им бира и старешине, али не више по старим прквеним правилима, већ по народном обичају, међусобним договором, само их шаље влаликама да им очитају „оно што треба по закону“! У колико је то било допуштено народ сам подиже и цркве, али не по обрасцу величанствених и финих цркава из времена слободе, већ по обрасцу својих народних кућа. па их врло често чак и покрива кровином и шиндром, онако као што покрива и обичне куће. Народни мајстори раде иконе, на ко јима су апокрифни призори каквисуну њиховој традиционалној литератури.“ Свештеници допуштају двоженство, јер је то по народним појмовима могуће. Па не само то, но се и сами удаљавају од строгих црквених прописа и иду за народним обичајима у свему: жене се по други пут, брију браду, носе народно одело. играју у колу, предводе народ у борби противу Турака, или чак одлазе у хајдуке. Заједничке богомоље за кишу. за плодност у пољу, за здравље људи и стоке почињу се вршити без учешћа свештеника, а стари празноверни обичаји: ископавање вампира, убијање вештица, чини, мађије, гатања и сличне ствари узимају пунога маха. Тако су се под Турцима освежили стари народни религиозни обичаји

Стари народни економски и медицински обичаји, који су, као што смо рекли, били поштеђени у старим нашим државама. наставили су свој нормални живот и под Турцима.. Заједничко чување стоке, њено гоњење из места у место ради исхране,

: Вук С. Караџић, Српски Рјечник под намастир. з Вук С. Караџић, Срп. Рјечник под Гаван.