Naša književnost

~ -

| . У центру интересовања опет се налази слика Петра Лубарде „Из борбе“. То је велика слика која приказује узбудљиву атмосферу акције. Ухваћен је суд- : боносни тренутак, када ће далеко испружена рука јунака и ланац бораца што се издижу и силазе извршити налог. Одважна архитектонска композиција која обухвата целину, припрема је за зидно и фрескално сликарство, коме ће се нове генерације сликара морати посветити, ако желе да сликом уобличе потресни еп наших дана.

Лубардина слика је монументална — не због својих димензија, јер и мала слика може бити монументална, већ због доброг балансирања ликова, добре тектонске поделе површине, дубоке повезаности човека, неба и земље.

Па ипак, не можемо рећи да слика потпуно задовољава, и поред својих квалитета Местимично, нарочито код централног лика, решење није потпуно.

Слика овако великих димензија не завршава се брзо. Потребне су многе студије. Студије појединих ликова, студије покрета, безбројне студије руку,

лица, одеће, набора на. оделу. Све те студије чине предрадњу. А тек после ње,

иза многих скица, може се приступити решавању велике композиције.

Отуда, на овој слици, има недовршеног. Човек, земља, метал и тканина

нису до краја диференцирани. Лица нису довољно простудирана. Има елемената неокончаних у покрету. Али, и поред свег тог, Лубарда има у овој слици заноса и монументалне концепције. А то су велика обећања да ће уметник, У будућим сликама и композицијама, довршити и усавршити своје визије стварности.

У овако кратком чланку, немогуће је исцрпити све проблеме, који се намећу при посматрању слика. Немогуће је поменути и сва имена сликара, ма ла их има доста вредних помена. Но залатак овог чланка и није ла подвуче оно што се истиче код појединаца или осуди оно што је погрешно. Залатак је изнаћи тачне линије развитка и основне тенденције радне заједнице. -

У још недовршеном али студираном, у многим пројектима и сликама, наилазимо на озбиљност и решеност да се, на самом врелу стварног живота, прикаже херојска и стваралачка градња наших дана.

Ђорђе Андрејевић — Кун изложио је портре јелног борпа. Једноставно, без патетике, са животном присношћу приказује нам друга који свој пут јасно и без двоумљења глела пред собом. Још је пушка поред његовог рамена. још сели У уморно и дах тешког времена лежи на уском лицу. Али његово око показује ла = низа је будан и спреман за даљу борбу и да ће његове руке — те мало преистакнуте руке, чврсто стиснути оружје и алат у служби слободе. Широким и слоботним потезима сликан је овај потре пун свежине. Он приказује појединца, но уједно и многе борце тих година.

Графичар и цртач Андрејевић — Кун лао је, у Једном циклусу из лана борбе, најбогатије графичке приказе година потупања и партизанске борбе. Те графике заслужују да им се посвети посебан чланак.

Првослав Караматијевић показује нам у свом старом суптилно-нежном облику два гваша и један линорез, који приказују одлучке и борбене доживљаје из народно-ослободилачке борбе. Његово дрхтаво вођење линије издиже каткад слику у атмосферу једне романтике, додуше борбене и позитивне али је каткад и 32мрси, тако да се човек и дрво, оружје и шибље сливају у неодређеност и шума надвлада човека.

Нежне, сањалачке аквареле можда и хотимично далеке од ствараности, доноси Љубица Сокић. а

Зламаликови цртежи одају одличну рутину, оштро посматрани, и интензивно су дани. 5

Цртежи, оба уља и гваш Душана Влајића не смеју бити заборављени. На- 55 рочито не средња од три скице из заробљеништва, цртане строгим отсечним ли- 4 нијама. Аскетски, без спољних ефеката, приказан је човек у заробљеништву, У боље но на многим великим сликама које разрађују ту тему. Разгледајући ту ИЕ

(а ера виа а ЗА Ае а | 5

аи пук, % за

аи ЕУ

МЕ а

~

>

пон Авја зе

Мед ДА

њаг и ги

=

и у пр а ЕПИР сети