Naša književnost

Пн ЕЛ нЕе <Е Куслар код Милона

- непомичан, прав, | устремљен витез пред дупљама смрти...

.. „Јесте ли ви то, љути, горски вук, == ил' зрачних крила осветни Ариел2...

ГУСЛАР Ни анђели нити вуци, људи, људи, кб ви што сте, са јауком и пољупцем мајке своје дочекани. Наше д јете кб и ваше из кољевке руке пружа, | смијеши се б'јелом св'јету : “ан док још није страха чуло ј ни срамоте робовања. 258

ПАН кан ава ас 44 ај то А је

МОД рам Арам ВЕ

Шта ви знате, никад не сазнали2:

У пештере бјежати од сунца,

кору мљети, збјегом гладовати 5 - на богатој својој ђедовини, своју њиву туђину орати,

своју снагу другом његовати, своје умље, л'јепост парложити, својим знојем, сузама и крвљу туђој слави цвијет зал'јевати!

Није нама тешка сиротиња.

нит! ми нашу земљу проклињемо што утови тол'ке изјелице,

окити их и сребром и златом. Још се сија њено срце благом, још чекају наше сараоре, челопеци и присоји лозни.

Није нама тешка сиротиња, ; ни тијесне ниске уџерице, потлеуше, влажне земунице;

не гребе нас пртена кошуља,

а у цркви од плетера трошна

не кунемо ни Бога ни људе, слатка нам је причест и здравица из липове чаше и путира.

пао