Naša književnost

ДЈЕЧАК ИЗ ПОЛИМЉА

позади мене, у соби бивше жандармериске станице, била су три официра који су, трећег дана по разоружању мјесног италијанског гарнизона (увјеривши се да „моторизована казнена експедиција од Подгорице“ ипак не стиже „муњевитом брзином) пристали да сарађују у устанку, набавили писаћу машину, смјестили се у постаји и стали да пишу и разашиљу наредбе које нико није ни читао ни узимао у обзир, као да такве ствари никад нијесу ништа значиле. Стојећи у прозору собе, гледајући у двориште с воденицом која је == у жарком сунчаном дану, пуном и догађаја и ишчекивања —- мљела тихо и заборављено, ја сам чуо како високи риђи капетан у цивилу шушка хартијама на столу и, ударајући пером о стаклено дно мастионице, пише ратна упутства за наше борце, које смо били извели на угрожене положаје према Плаву и Гусињу. Ђенералштабни мајор, данас у официрској блузи без еполета, час је стајао, час корачао својим кратким и дебелим ногама око жандармериског поручника_ који је, држећи непрестано лулу у зубима, невјешто, с два прста, куцао распис 0 „годиштима која се имају сматрати мобилисаним“. Кад су се њих двојица, озбиљни и предани послу, договарали о реченицама, машина је ћутала и мајор није корачао; чим би машина прорадила — зачули би се и кратки, тврди кораци официра.

Било је потребно да се окренем, да приђем столу и почнем разговор о хитним задацима и питањима која се, у напону и нереду првих устаничких дана, не могу ријешити расписима и наредбама, него се мора непосредно организовати нови механизам који би резговао на упутства и наређења. Али, нијесам могао да се окренем к овим људима, ни да разговарам с њима, нарочито не с ђенералштабним мајором, — Јуче поподне наша стража била је ухватила два муслиман ска младића из околине Плава, који су, при ослобођењу Берана, побјегли из тамнице, гдје су их затворили Италијани због крвне освете, извршене над неким њиховим сусељанином-муслиманом. Мајор и жандармериски поручник хтјели су да стријељају младиће за освету „што су се муслимани држали издајнички у априлу и сада се боре против нас на плавским положајима“. Ја сам се одупро, позивајући се чак и на то да нам могу послужити за замјену или као гласоноше. Када сам, у сутон, кренуо с високим капетаном на плавске положаје, мајор ми