Naša književnost

Хроника

и бешћутног „плаћања у готову“. Свештену језу побожног сањарења, витешког заноса и малограђанске сете она де утопила у леденој води себичног рачуна. Она је лично достојанство разрешила у прометној вредности, а на место безбројних стечених и зајемчених слобода ставила једну несавесну слободу трговине. Она је, једном речи, на место експлоатације прикривене религиозни и политичким илузијама, ставила отворену, безочну, директну, суву експлоатацију. Буржоазија је са свих дотад часних професија, посматраних са страхопоштовањем, скинула ореол. Она је лекара, правника, свештеника, песника и научника претворила у своје плаћене најамне раднике.

Буржоазија је са породичног односа здерала дирљиво-сентиментални вео и свела га на чисто новчани однос.

Буржоавија је открила како је брутално испољавање снаге Средњег века, коме се реакција толико дивила, налазило одговарајућу допуну у најлењивијем дембеланству. Тек је она показала шта је кадра да створи људска делатност. Она је извршила сасвим друкчија чуда него што су египатске пирамиде, римски водоводи и готске катедрале, она је извела сасвим друкчије походе него што су биле сеобе народа и крсташки ратови.

Буржоазија не може да опстоји а да непрекидно не револуционише оруђа за производњу, дакле односе производње, према томе и укупне друштвене односе. А први услов опстанка ранијих индустриских класа био је, напротив, придр-

жавање неизмењених старих начина производње. Од свих ргнијих епоха, буржоаска епоха се одликује непре-

кидним превратима у производњи, непрекидним потресањем свих друштвених стања, вечитом несигурношћу и покретљивошћу. Сви чврсти, зарђали односи

са свима старинским претставама и схва-

тањима који их прате, разрешују. се, сви новостворени застаревају пре но што би могли да се укоче. Све ста-

лешко и устојало чили као пара, све свето бива оскрнављено, и људи су најзад присиљени да трезним очима гле-

149

дају на свој положај, на своје међусобне односе.

Потреба за све ширим тржиштем за прођу робе гони буржоазију преко целе

земаљске кугле. Свугде она мора да се

угнезди, свугде да надогради, свугде да успостави везе. Експлоатацијом светског тржишта

Ооуржоазија је учинила космополитском како производњу тако и потрошњу свих. земаља. На велику жалост реакционара, она је испод ногу индустрије извукла национално тло. Прастаре националне индустрије уништене су и бивају још и сад из дана у дан уништаване. Потискују их нове индустрије, чије увођење постаје животно питање за све цивилизоване нације, индустрије, које више не прерађују домаће сировине, већ сировине потекле из најудаљенијих зона, а чији се фабрикати не троше само у земљи, већ и у свима деловима света. На место старих потреба, задовољаваних домаћим производима, ступају нове, које за своје задовољење изискују производе најудаљенијих земаља и поднебља. На место старе локалне и националне самодовољности и учаурености ступа свестрани саобраћај, свестрана узајамна зависност нација. И то како у материјалној, тако и у духовној производњи. Духовни производи пјединих нација постају опште добро. Национална једностраност и ограниченост постаје све више немогућа, а из многих нацио-

" налних и локалних књижевности, ствара

се светска књижевност... (К. Маркс и Ф. Енгелс, Манифест комунистичке пар-

тије — 1848).“ „--. Али ја мислим да тенденција мора да извире из саме ситуације и

радње, а да се на. њу не указује изричито, и писац није принуђен да читаоцу намеће будуће историјско решење сукоба који описује. Уз то долази још и чињеница, да се под нашим условима роман обраћа претежно читаоцима из грађанских кругова, дакле кругова који не припадају сасвим нама, те према томе ће, по моме мишљењу, роман са социјалном тенденцијом потпуно извршити свој задатак, ако верним приказивањем стварних односа руши конвенционалне илузије о природи тих односа,