Naša književnost

Хреника

историчара и теоретичара књижевности и уметности према нашој културној прошлости, која очекује свестрану научноестетску обраду. :

Ти задатци свакако нису мањи ни у односу на наш саврмени уметнички и књижевни живот и стварање. Зборник К. Маркса и Ф. Енгелса, у фрагментима из великих дела и деловима преписке али јединствено у руководећим идејама, у философско-научним основама и методу анализе и закључивања, са класичним прмерима — дијалектичко-материјалистичког третирања естетске, уметничкокњижевне материје, за остварење тих задатака код нас од највећег је значаја

и неоцењиве користи. М.

Луј Арагон и Елза Триоле у Москви. =— Приликом боравка Луја Арагона и Елзе Триоле у Москви давао се низ вечери које су привукле бројну публику.

Аратон се виђао готово свуда. Могли сте га срести у просторијама Универзитета у Москви, где је у име Париског универзитета поздравио студенте, четвртком на литерарним састанцима редакције „Комсомољске правде“: у Централној библиотеци Стране књижевности, као и у ВОКСу, у Удружењу совјетских писаца, У Дворани стубова у Синдикалном дому и на многим другим местима.

Арагон, кога Москва није видела већ девет година (био је у њој 1936) много је овога пута говорио о књижевном животу у Француској у току великих догађаја последњих година и о делима француских писаца која су се појавила за времг немачке окупације. Износио је херојско држање француских писаца који су се борили у покрету Отпора.

Зато је лако разумети узбуђење с којим је московска публика примила Арагона и Елзу Триоле, ове праве пре:ставнике француске књижевности. У току свих ових година совјетски интелектуалци су се стално интересовали за Арагонова дела. Тај интерес је постојао зак и за време рата, када су, услед никаквих комуникација, његове књиге само као неким чудом стизале, те се тада чинило као да доносе поздрав овога да-

151

леког пријатеља кога је удаљила сурова снага догађаја. Више његових песама, преведених на руски појавило се у совЈетској штампи. Много других је укључено у збирку Антифашистичке песме, објављену у државном издању Оно се сада спрема да изда и једну збиркуАрагонових изабраних дела.

„Књижевна дела која су се појавила плегално за време окупације понос су Француских родољуба“, рекао је Арагон. Он о томе непрестано говори, као и о илегалним листовима под носом хитлероваца и људи из Вишиа. Прича о храбрости растурача брошура и новина и тумачи како су сва средства била употребљена да се оживи антифашистичка пропаганда. Зауставља се много на плејади младих песника и прозних писаца која се формирала за време рата. Са Белнким интересовањем су у Москви слушали излагање о храбрости и хладнокрвности француских родољуба, а узбуђење је достигло врхунац када је сам Арагон- прочитао своје песме: „Јоргован и руже“, „Ричард Лавље срце“, „Виктору Игу“, „Баладу о ономе који је певао на мукама“, страсну и неутољиву „Радио-Москва“. Неке од тих песама су већ и раније биле познате под потписом Жака Дестена. Али ко је тада мога под овим непознатим именом наслутити Арагона!

Арагон је огромно заинтересовао московску публику говорећи јој о својим последњим делима што их је написао за време рата и упознајући је с ноБим делима Елзе Триоле, прве жене писца која је добила Гонкурову награду.

Овај нови сусрет са Арагоном и Елзом“ 'Триоле сведочи још једном о тесним везама које постоје између совјетског народа и народа француског.

(Према подацима из Совјетске штампе — Д. М,

Два зборника. — „Словенски зборник 1942“, састављен од напредних књижевника Словеније крајем 1941, н почетком 1942, објављен је. у мају 1942, као илегално издање у Љубљани. Он значи прву значајнију културну манифестацију на подручју Словеније за време четворогодишње народноослобо-