Naša književnost

98 5 Наша књижевност

моменту, запажамо стране утицаје који су штетни по језик, по његову разумљивост, прецизност, гипкост, ми треба да се боримо против тих утицаја, ма са које стране они долазили. Кад примамо стране речи, треба да знамо зашто то чинимо, треба да то радимо организовано, треба да имамо јасно одређен циљ у том смислу. Ми треба да примамо само оне речи које су толико типичне, да би преводом изгубиле своју боју („колхоз“) и оне речи које не можемо превести. Све остале речи треба замењивати домаћим изразима. У последње време опажа се велики број руских израза и синтактичких конструкција нашим књигама и новинама. Рекли смо малопре да је руски утицај код нас сасвим логичан и природан и да многе изразе треба примити и одомаћити у нашем језику. Међутим, нема никаквог смисла и оправдања употребљавати, рецимо, израз „разлагање“ (према руском „раз ложение“) место српског „распадање“. Исто то треба рећи о руском реду речи, који често сретамо у нашим новинама. То у ствари често није утицај, него просто неписменост, непознавање руског и српског језика. М та неписменост може се савладати једино учењем и српског и руског језика, продубљивањем знања српског књижевног језика.

Нарочито је важно и актуелно у српском језику питање терминологије. Оно је важно баш у садашњем моменту, Наш привредни, политички и културни живот добио је после рата нове форме и развија се једним својим посебним путем. У свим гранама привредног, поли“ тичког и културног живота појавио се огроман број нових термина Ти термини су обично слаби, а често су потпуно погрешни. Њих праве и превдде људи који често не знају ни струку из које је термин ни језик са кога је тај термин преведен. Могли бисмо овде навести велики број нетачних и бесмислених термина. Овом питању мора се поклонити нарочита пажња, јер се не сме дозволити да у терминологији н даље влада збрка, Мора се што пре приступити организованом израбивању наше терминологије. То захтевају потребе наше привреде, науке, технике, просвете, потребе наше војске.

Питању терминологије код нас никад се није поклањало довољно пажње. Свако је радио за себе, како је знао, случајно, неорганизовано. У свакој струци правили су се термини самостално и при томе се није водило рачуна да ли су ти термини са језичког гледишта на прављени добро, Тако је настао читав низ неправилних, са језичког гледишта наказних термина, који су се код нас одомаћили и које ми чак и сада преузимамо. На пример, у старој југословенској војсци направљен је са језичког гледишта апсурдни термин „борна кола“. Пре рата учињен је покушај да се унесе више система у стварање наше терминологије. Тако је израђена терминологија за извесне струке, која је изишла у неколико свезака. Али та терминологија нити је добро израБена нћти је потпуна, Сада нам она може бити од врло мале користи. Ми морамо израдити нову терминологију. И у тај посао треба да унесемо много система и организованости. Ствар се не сме пустити да