Naša književnost
Сомов и други | 285
Лидија. Лакше! Неко долази...
(Чује се песма иза кулиса. Обоје слушају. Сомов припаљује цигарету, руке му дрхте. Одмиче се од жене и гледа је забезекнуто и узнгмирено.) Сомов. Како се могло догодити, Лидија, да ти одједном...
(Чује се да двоје певају, Јаропегов и Тројеруков на арију „Интернационале“:) Сматрао је љубав за којешта Тра-та-та-та! Тра-та-та-та!
И одједном пред његовим ученим оком јавила се она као сан.
Сомов. Ето чујеш» Ето то је Виктор...
(Јаропегов, Тројеруков, за њима — Лисогонов, сва тројица јако пи-
јани.) -
Јаропегов. Супружански пар на месечини... Терај даље, професоре. ,
Тројеруков. О, како им завидим! (Лисогонов покушава да се попне, седа на степенице.)
Јаропегов. Браво, ниткове. Опрости — Лидочка! Благодарећи богу, — ми писмо! Тако смо се весело напили, да... уопште... написмо се! Професоре историје... композиторе — певај! На трећи глас! Николају, слушај!
Тројеруков. „Одрекнимо се старога света,
Стресимо прах са наших ногу“.
Сомов. Молим, престаните!... Викторе — ти схваташ...
Јаропегов. Ништа не схватам! Врло ми је мило! Нећу да разумем!
Лидија (смеје се). Викторе. Јесте ли полудели!
Јаропегов. Јесам. Врло ми је мило. И зашто се не сме певати» Зар неко спава»
Сомов. Ја те молим...
Тројеруков. Опростите. Допустите ми да објасним, ја сам професор певања, на-став-ник! Ја омладини велим: речи су којешта. Смисао се увек налази у мелодији, у основној музици душе, у драгој старинској музици... бесмртној... | |
Јаропегов (Сомовима), Он та вешто! Има ту смисла! Он ти је, брате, таква рђа... 5
Тројеруков. Добро, кажем, цркву ћемо ликвидирати, али верност цркви узвишена побожност, верска заједница — живи. (Смеје
~ = => с се), Живи! Ја учим како се влада гласом... гла-са-ти, Гласати, глас пустити! Ја учим омладину, - О Зен
Сомов. Слушајте! Доста! . НЕ.
Јаропегов. Не, он је лукава бештија! Та — разуми: пустити У живот празну, голу реч, а2 Одлично је смислио, неваљалац. Профе соре! Ти си неваљалац2