Naša književnost
295
Сомов и други
Лидија. Чини ми се, нешто сте узнемирени»
Јаропегов. Причам вам причу — како се ви радо изражавате2
Арсењева. Е, Лида, ја идем.
Лидија. Седи још мало.
Јаропегов. Ја сам вас поплашиог
Арсењева. О, не, ја нисам плашљива.
Лидија. Седи!
Јаропегов. А ја идем да видим, где је Николај. (Одлази)
Арсењева. Колико живота у њему.
Лидија. Не, то су само речи код њега, он је — несрећан и претвара се. Ја га знам. Увек је узнемирен. Претвара се, а не уме. И лагати не уме. -
Арсењева. Омладина га много воли.
Лидија. Он увек лаже и себе и друге. Био је ожењен рођаком мога мужа, оставила га је са неким Енглезом, отишла у Сибир и тамо умрла. Ко је био твој мужг
Арсењева. Био је рђав човек.
Лидија. И он»
Арсењева (смејући се). Ах, ТИ... Још си дете. Мој муж је био новинар, после Октобарске револуције тако се показао да смо се раЗИШЛИ ...
Лидија. А где јер
Арсењева. Погинуо у грађанском рату. Био је бели, корни: ловац. 3 Е Тројеруков (журно излази из собе, дехвата штап). Опростите! (Стрчи низ степенице.)
Лидија. Да одвратна човека.
Арсењева. Јесте. Врло.
Сомов (из собе). Лида!
Лидија. Шта јер
Сомов. Један тренутак!
Лидија (одлази и одмах се враћа). Хајдемо горе у моју собу...
Арсењева. Време је да идем кући...
Лидија. Не — хајдемо! Тако си лепо разговарала данас са мном!
Арсењева. Далеко станујем.
Лидија (одводи је). Да, врло далеко од мене, далеко. Али ја желим да будем с тобом.
(Одлазе. Мало касније излази Сомов, за њим Јаропегов,)
Сомов. Овде је удобније.
Јаропегов. Заштор (Сипа чај.)
Сомов. Увек видиш ко долази... Јаропегов. Постоји балет: „Узалудна предострожност“,
(Опече руку) Ех, дођавола... Сомов. Ниси ништа причао жениг