Naša književnost

ПИТИ АУТА О АСИ

Владимир Иљич необично је уважавао Алексеја Максимовича Горког, као писца. Нарочито му се допала „Мати“, чланак у „Новом животу“ о малограђанштини, — сам Владимир Мљич је мрзео сваку врсту малограђанштине -— допадао му се комад „На дну“, допадале су му се песме о соколу и галебу веснику буре, волео је такве ствари Горкога као „Двадесет ашнест и једна“.

Сећам се како му се страшно ишло у Художествени театр да види комад „На дну“, сећам се како је он слушао „Моје универзитете“ последњих дана свога живота.

Горки је највише писао о радницима, о градској беди, о „дну“, о оним слојевима којима се највише интересовао Иљич, описивао је живот какав он јесте у свој својој стварности, гледао је на њега очима човека који мрзи угњетавање, експлоатацију, подлост, ништавило мисли — то јест очима револуционара. И то што је писао Горки било је блиско и разумљиво Иљичу.

У писму које ми је писао (1930 год.) Алексеј Максимович стоји: „У разговору на Каприју о књижевности тих година, он (Лењин) изванредно је меко окарактерисао писце тога доба, безобзирно и лако откривао је њихову суштину“.

Иљич је добро познавао руску књижевност — она је за њега била средство за упознавање са животом. И уколико су пуније, свестраније, дубље давала уметничка дела живот, уколико су ти описи били једноставнији, утолико их је више ценио Иљич.

Владимир Мљич се ближе упознао са Горким 1907 год. на лондонском партиском конгресу, посматрао га је, разговарао с њим и некако се душевно зближио с њим. Интересантна су писма Иљичева Горкоме у доба друге емиграције. Лик Иљича као човека изванредно је снажан у тим писмима. Мљич пише Горкоме оштром непосредношћу 0 томе што он не прима, што га мучи, због чега се брине. Обично је Мљич тако писао друговима, али у писмима Горкоме је то нарочито дошло до изражаја. Често он пише врло оштро, али у тој оштрини осећа се и нешто врло топло. Писма су писана увек под непосредним утиском неког догађаја, у њима има много осећајности — необично изражена узнемиреност; тежина извесних преживелих догађаја, радост, нада. Иљичу се чинило да ће Горки врло добро то схватити, И увек