Naša književnost
Максим Горки у Италији ' 237
== Неостварљиво, и ке може бити остварљиво. Биологија је биологија, и смрт је њен основни закон.
— Али ипак је можемо преварити Она ће закуцати на врата, а ми ћемо јој рећи, изволите после сто година,
— То можемо.
—- А ја, па и остало човечанство ваљда, од вас нешто више и не тражимо,
У Соренту је тада живео сликар В. Ј.
— Тај сликар је необичне радне снаге и осетљивости, господине мој. Њему су, знате, стари талијански мајстори дали крила, и по њему се може судити каква је била трудољубивост наших предака.
— И таленат.
Он погледа на ме искоса, осмехну се:
— Таленат је, знате, врло нежна ствар, може се и не приметити, може се и упропастити грубошћу, Таленат треба дуго и пажљиво неговати.
И сместа је почео да прича о људима који су унаказили, који су искварили, скршили свој живот само зато што нико није приметио њихов таленат. Од прошлости прешао је на садашњост:
= Русија је, господине мој, увек била домовина талената, а сада је управо неко одгајилиште талената! Управо тако!
И он се срећно насмејао. Очи су му блистале. Подигао је мало руке, да би се слила надошла крв.
— Чак је и пејдаж постао лепши. Видели сте на Волги: само равно поље. ·
Нисам га разумео.
Горки понови:
— Равно поље —- то значи нема међа, граница, закрпа, тако да кажем. Само тненица: на стотине врста. То је и монументално, и врло лепо, и за човека врло лепа позадина. Стоји тако неко с раменима од хвата, осмехује се — врло монументално.
Радио је непрестано, и радовао се кад и други раде. Волео је причање о раду, замисли, волео и сам да прича о својим замислима.
Једно два дана по моме доласку у Соренто казао је:
= Ви, знате, треба да радите овде.
Осмехнуо се:
— Ово је овде чувен крај и сав одише радом. Овде је, кажу, радио Тасо, исто тако и Кнут Хамсун, а ено тамо, преко, на Каприју неки Максим Горки подвизао се са својим ученицима ,..
Зажмирио је и рекао тихо:
— Као што о мени сад пишу: „Певао је псалме и био врло благоџастив“, |