Naša književnost

МУ СИР БРИ ЈГ

130

Наша књижевност

„лицима без занимања“, како је рекао један противнички лист, на неколико професора, који су били фанатици, и трговаца и попова која су били независни од владе.

У штампарију је одмах послан нарочити цензор из начелства, а лист је оптужен због неких чланака. Три недеље по отпуштању Саве Грујића, затворен је и Светозар Марковић (27 јануара по н. 1874), а 4 марта изведен на суд.

Његов тужилац, Ђорђе Стевановић, био је један од најбољих правника свога времена. Али консервативан и начелни противник ссцијалиста, он оптужује Марковића између осталога и за позивање на буну против владаоца и уставнога поретка. Марковић је био осуђен на годину и по дана затвора, што је виши суд смањио на девет месеци, али од дана пресуде. Марковићева одбрана, која је начинила утисак на јавно мнење, речита је и логички добра. Штета је што и ње нема у сабраним делима.

Кад је Марковић шестога маја стигао у пожаревачки казнени завод, био је већ оболео. Већ преко три месеца повлачен по затвору и суду, час у слободи, час у апсу, Марковић је своје привидно опорављено здравље био опет пореметио. Док је седео у истражном затвору, соба је била влажна. После пресуде, на јемство меснога пароха, свога присталице, он је због слабости пуштен на слободу, док виши судови по његовој жалби не донесу одлуку. Све то време, отприлике два месеца, он је провео у грозничавом раду, спремајући за „Јавност“ низ чланака да лист не би остао без његове сарадње док он буде лежао у затвору. Тај рад га је просто дотукао. Његов „катар“ био је уствари запуштена туберкулоза стомака, која је прелазила на плућа.

Болест се у пожаревачком затвору још више погоршала. Марковић, сав заузет идејом, није се нимало чувао. Кад је у затвору добио извесне мале угодности — бољу собу, књиге и хартију, лекове од тамничкога лекара, пољскога емигранта — он се сав предаје раду.

У Крагујевцу је у то време „Јавност“ била угушена. Енергична група око овога листа одмах је покренула „Глас јавности“, у којој Марковић објављује своје студије Суд, Срез, Народна скупштина. Али у „Друштвеној штампарији“ Сава Грујић није више претседник, него либерал Никола Остојић, који с још неколико одборника „настане да се промени правац“. На то сарадници и уредник Стева Милићевић отступе, те лист почне писати у сасвим другом духу — или, боље рећи, никаквом. Тако је лист ускоро престао, јер му претплатници отпадоше. Још док се у самом листу водила борба око правца, Пера Тодоровић покрене у Београду мали часопис „Рад“, који је излазио четири пута месечно. Марковић у њему води из пожаревачкога затвора последњу полемику са Владимиром Јовановићем великом студијом „Социјализам или друштвено питање“. Он је главни сарадник листа и готово сви важнији чланци и студије његови су: Општинска и при-