Naša književnost

Белешке

Н. Д. Б.: Говор Максима Горког на првом конгресу совјетских писаца, Развитак 1, бр. 11 и 12 (1935) 397 — 399.

Повремени: М. Горки, „Апел за једну драматургију херојску“, Српски књижевни гласник ХХХ1Х (1933) 212 316. Петров Г.: Деца сунца и деца земље (Поводом комада М. Горког „Деца сунца“), Политика 1906 бр. 741.

Петров А. Познанство са Горким, Младост П, бр. 7, 8 (1946) 74 — 76.

Роскин А.: Писац и борац, Народна армија, орган Југословенске армије, П (1946), бр. 69.

Самоковлија Исак: Рахимова смрт. Преглед ! (1946) 215 — 218.

С. С. Поводом смрти познатог руског књижевника Максима Горког, Самоуправа (1936) бр. 110.

Терехов С.: Максим Горки на фронту, Народна армија, орган Југословенске армије П (1946) бр. 69.

Тимофејев Л.: О књижевном стварзњу, Младост |, бр. 3 (1946) 42 — 65.

Тихонов Николај: Горки и совјетска књижевност, Младост !П, бр. 7, 8 (1946), 59—68.

Финци Ели: „Васја Железнова“ од Максима Горког, Преглед ХТУ (1938278—980. Фелдман Мирослав: Мој сусрет с Горким као драматиком, Преглед | (1946), 220—221.

Шаторин Јуриј: Успомене о Максиму Горком, Југославија — СССР, бр. 9 (1946) 35—36.

ж. п.Ј.

Максим Горки у Словенаца. — Први досад познати превод Горкога на словеначком _ јесте цртица „Двадесет шест и једна“ коју је превео познати литерарни историчар др. Иван Пријатељ и на самом почетку 1901 године објавио у часопису „Љубљански звон“. Др. Пријатељ се већ пре тога прилично бавио руском књижевношћу, па је уз тај превод у истом броју „Људљанског звона“ објавио и кратку биографију великог руског писца.

Идућих година преводи радова Максима Горког на словеначки су врло чести, много пута анонимни, тако

309

да данас није могуће у сваком случаду са сигурношћу тврдити ко је шта превео. Објављивани су, у првом реду, У новинама разних праваца, календарима, месечним часописима и слично, док су преводи, издати у посебним књигама, ређи.

У књизи „Руска модерна“ која је објављена 1905 године налазе се четири рада Горкога, „Деда Архип“ и три цртице. У књизи „Штири руске слике“ коју је као прву свеску „Збирке знаменитих повести“ објавила 1908 године Народна заложба у Љубљани, објављене су цртице „Човек“ и „Худоурник“. Прва књига која у целости доноси дела Максима Горкога изишла је у Цељу 1910 године. Објавила ју де Народна заложба на преко 200 страна, а са насловом „Повести“. Као преводилац је означен Федор Градишник, а преведене су приче „Јемељан Пиљај“, „У степи“, „Орлов и његова жена", „Коновалов“.

Године 1911 објављено је десет кратких прозних радова Максима Горког у преводу др. Алојза Градника у Горици у издању Андреја Габршчака, у књизи „Дробне повести“, на 250 страница. Од појединачних превода из првог периода спомињем још следеће: цртица „Еугенија Март“ („Словенка“ 1902), цртица „Врат“ („Словенски народ“ 1902), цртица „Раздробљени окови" –(„Словгнец“ 1902), цртица „Болес“ („Словенски народ 1908“), „Маљва“ („Приморец“ 1905), „Песем о худоурнику“ (1905). Разуме се да су слични преводи учестали и да данас заправо није, због непотпуности библиографских података, ни могуће дати праву слику у погледу превођења ситнијих радова Горкога на словеначки. Преводи већих дела јављају се 1912 године, кад је социјалистичка „Зарја“ у фељтону доносила романа „Мајку“ у преводу Едбина Кристина, који је у издању истог листа објављен још исте године у облику књиге; за горички лист „Соча“ превео је други роман Горког „Фома Гордјејев“ Владимир Левстик који се касније, све до наших

+ “ =