Naša književnost

И ВАМ РАИ НА У

Ма у А А НИКРИ пао

314

риторију Чехословачке, тешко су крварила срца и чешких и словачких ро· дољуба у суровом сазнању да су немилосрдно напуштени од „западних пријатеља“ и остављени сами себи. Прва Република Чеха и Словака умирала је у ропцу, који је заглушивало клопарање фашистичких тенкова и борних кола. У песми „Сећање на јесен 1938“, Франо Крал евоцира драматске часове пороАљавања несрећне домовине:

Колико људских срдаца крвари данас над венцем бескрајне туге,

којом та страшна јесен

покри домовину нашу.

Колико људских срдаца крвари данас, заједно са шумама нашим,

што красе брда и лугове

несрећне домовине наше.

У песмама „Партизанска“ и „Мај 1945“, Франо Крал већ пева о блиској освети и све чвршћој вери у скоро ослобођење поробљене домовине. Орга< низована борба словачких партизана, саботажа, атентати и све упорвији отпор Чеха, као и све брже узмицање потучених фашистичких армија ка немачким границама, са све ближом тутњавом моћне совјетске артиљерије, раскрављују слеђена срца чешких и словачких родољуба. У песми „Партизанска“, Франо Крал, са срцем пуним предосећања скоре победе, пева:

Поносно шуми Татра, шапуће плави Дунав, проносећи даље по свету радосни глас. устао је подтатрански младић, храбар, поносан и прав, за слободу, правду и част.

Високо се вије већ освете тешке застава

и у чврстој, храброј мишици позива на бој,

правда неправду увек је кажњавала

у земљи Јаношиковој.

У песми „Мај 1945“ стихови Франа Крала већ одзвањају осећањем: пуним вере у блиско ослобођење:

Наша књижезност

Корак нам постаје све чвршћи, јер

музика канонаде и експлозија блиских дају му све чилији темпо... и сан постаје јава! С нстока то нам брат помаже, пуна су нам срца наде.

Он огњем пали на лицу човечанства гнојави чир и са срца нам скида лед,

уништавајући фашистичку звер, нови нам живот наговештава. (, не застајати никако, већ само увек напред!

После муклих ноћи патњи, рана престаје да боли. После грозне зиме, осмехује се пролеће на родни крај.

Осипају се цвећем путеви голи, а ослобођена душа се спрема на нови лет. Сунце је разбило тмину и све је пунији његов сјај... (О, не застајати никако, већ само увек напред!

Песме Франа Крала у овој збирци могле би се поделити у три групе. Прва обухвата песме посвећене оном трагичном и мучном периоду бруталне окупације, када је над чехословачком 3земљом владао пуни мрак. У својим песмама, посвећеним тим тешким данима, пуним слутње и страха за голи живот, Крал је верно изразио душевне патње чехословачких људи, крвава срца и увређеног поноса. Друга група пак обухвата песме из времена, када се, овде-онде, већ, на обзорју, назиру светлости, а срца пуне надом и вером у блиско ослобођење. Трећа група обухвата песме радости и словенског поноса; дивљења славној и победоносној Црвеној армији н њеном великом вођу генералисимусу Стаљину. У песми „Кад су трупе пролазиле“, Франо Крал пева Црвеној армији:

И валови Волге, Дона, Дњепра, Дњестра, Висле, Дунава певају ни разносе песме, химне, оде и епосе, а њиве руске, степе украјинске, висоравни пољске и пусте маџарске осуле се цвећем, да овенчају славом путеве последњих бојева.