Naša književnost

И ђ-4 Ра У

У ОУ

аса

ВЗ ЕЦ ЕаА И ит о НИ мина ДИ Њу 5

444 Наша књижевност

„Ви ћете ипак пасти. Што се тиче тога да ме ухвате: мене живог

_ неће хватати у руке. Ако само и једним прстом могнем мицати, убићу

се. — Ја ћу се већ бринути за себе, а ви само поставите стражу...“

Осмехнуо се још једанпут, затим ишчезнуо.

Још исте ноћи је неки Шваба погинуо у долини.

Ујутру су Вида и њен стари стриц отпутовали.

У једном сукобу са дружином су Швабе заробиле Матевжа Брегара. Додуше, Матевж је увек одлучно тврдио да никада неће допустити да га заробе. Матевж није намеравао да се преда, али се догодило тако да се није могао убити.

На сву Туркову и Максову дружину легло је нешто тешко. Људи изгубили стари полет. Тим пре што су их већ недељу дана пратили, а понекад им били за самим стопама. У том гањању су заробили Матевжа. Дознали су како муче Матевжа, да би издао дружину с којом је био и људе који су им помагали. Знали су да причање о мучењу није претерано. — Матевж је једном рекао Максу, када се овај бојао издајства: „Прости смо људи, али нисмо издајице.“ Смртно су га мучили, али упркос томе ништа није одао.

Све то последње гоњење, затим Матевжево хватање, тако је утидало на људе у Турковој дружини, да ју је било тешко држати на окупу. Томаж Тонеј, човек с којим нико није био задовољан, јер се чинило да је свугде упетљан, једном је рекао да му је свега доста и да ће отићи — кући.

„Хајдемо одавде“, тада пре других предложи Флајс Турку. „Зар треба да се вртимо око тих тако немирних крајева> Усто, нисмо ни с партизанима повезани. По моме, било би најбоље да се придружимо партизанима, кад смо већ у шуми, да заједно радимо“.

Турк се радовао таквом предлогу: хтео је да људи сами пожеле к партизанима. Сада су хтели к њима. Знао је да је то Флајс предложио више из страха, али то тренутно није било тако важно. Турк је видео да је ту добра воља и да је треба искористити. Макса није било ту када су се о томе договарали. Турк им је говорио о партизанству, о бојевима, о будућем времену, а такође о томе како ће се морати повезати са партизанима, да би све то имало неког смисла. Отргнути од других само би лутали.

„Зар још нисмо повезани с њимаг“, упитао је тада Миха Лукеж. „Штета, а ја сам мислио да смо још од почетка.“

„Па поведи нас тамо“, рекао је Франци Бресквар. „Ако се већ ратује, боље је на прави начин. Бар ћу знати зашто сам ту и шта хоћу.“

„То смо још у почетку хтели учинити“, рекао је Флајс, „али смо чекали да Макс пристане.“ Флајс је осећао да сада мора све учинити да се отресе Макса. С Максом он неће живети, неће моћи. Пре ће поћи у