Naša književnost

Е = 254 555 =

Предавање друга А. А. Жданова и наши најхитнији задаци 327

нових појава стварности. М ако с те тачке гледишта проанализирамо све најбоље што је створила наша књижевност, већ се може рећи да су њене форме необичне и да заслужују нарочито испитивање. Ми имамо критичких снага, оне морају створити „Историју совјетске литературе“, испричати како се она развијала, с каквим се туђим идејама и утицајима борила и шта је ново на свету казала.

Нужно је заједно са Институтом светске књижевности посвећеним Горком издати зборник чланака у коме би се осветлили проблеми социјалистичког реализма у вези са нашом конкретном књижевношћу. Убрзо ће почети редовно заседање Института светске књижевности, да заврши 1946 годину. Требало би да се та заседања обављају уз активно учешће Савеза писаца. Ми морамо организовати циклус предавања о основним књижевним питањима — теоретским, у вези са конкретним делима.

Требало би да наша критика неустрашиво пође у напад на цели низ савремених буржоаских књижевних теорија, које се могу још покоме свиђати, а уствари су расуло мисли, среско-провинциска декаденција. Други задатак исто тако важан је — помоћи нашим писцима да се приближе животу. Ово се у први мах чини необично. Зар је потребно везивати писца са савременошћу2 Да, потребно је. Сликати наш живот збиља је тешко. Ново је увек тешко. Живот наше земље је такав, да се не да много измислити. Може се само опазити. А живот стално иде напред.

Мислим да то и јесу засад најхитнији и конкретни задаци који стоје пред нама у вези са предавањем друга Жданова.

Има на Западу људи из реакционарног круга који криве нашу књижевност за „конформизам“, што је постала слуга државе. Да, можемо с гордошћу рећи: имамо племениту социјалистичку државу трудбеника и сматрамо за себе чашћу да јој служимо.

(С руског Д. М.) А, ФАДЕЈЕВ