Naša književnost

с луде МАЈЕ

| Наша књижевногт

меном, који свјесним поступком извлачи из њега дистанцу, и иде у коргк с животом, престижући га и освјетљавајући с извјесних позиција будућности, — такав књижевник потебан је земљи и литератури, нарочито у оваквим временима, пуним преломних догађаја, драматизма, људске дјелатности, која преконоћ помјера свијет у времену.

Нашој земљи и нашој књижевности нужна је активизација, развијање свих књижевних родова, појачавање активности и развитка појединих родова у вези с појавама које њима највише одговарају као грађа, и у вези с друштвеним и књижевним приликама у којима је њихсво дјеловање неопходно и плодотворно. Данас је, на примјер, код нас пријеко потребно посветити нарочиту пажњу драми и критици због њиховог значаја успште ни, посебно, због њиховог огромног значаја у оваквим данима, као и збсгт њиховог огромног заостајања за другим гронама књижевности, које, како је речено, тахође заостају за животом. |

Наша земља живи у епоси невјероватно оштрог драматизма, дргматизма ргзарања старог и развијања нсвог Пред драматичарима су стали хероји ослсбодилачког рата, хероји великог рада на обнови земље: једноставни и пожртвовани људи чије се „херојско безумље прожима с најјаснијим схватањима и умовањима о свијету, животу и човјеку,: људи „прости и једноставни исто онолико колико су велики“, велики — колико су непомирљиви, бунтовни, обузети патосом рада. Наша позоришта, која су се послије ослобођења јако умножила, добила су нову, благородну публику. Она позориште схвата као школу у којој може добро научити шта треба да страсно воли, шта да мрзи и презире. Па ипак, — ми још увијек немамо ниједне иоле значајније домаће драме из периода Народно - ослободилачке борбе и изградње земље. ј ми

Истинита, неуморна, васпитна, научна књижевна критика потребна је и литератури, и народу, у данима као што су наши, као со земљи. Критика треба да прати ону огромну масу преведених и домаћих књига која се даномице штампа и коју нсви читалац жедно тражи. Критика треба да објашњава смисао књига, да јасно и објективно суди 0 њиховим врлинама и недостацима, да истиче на први план најзначајнија књижевна дјела и да помаже њихово даље ширење у народу, да слабије и слабе књиге ставља на мјесто које им припада. Без критике — неискусни читалац у мноштву књига личи на путника у непознатом крају и без путовође; без критике — књига у рукама неискусна читаоца, дакле нашег масовног читаоца, остаје полунијема. У данима као што су наши, критика је неопходна и реди непрекидне бербе против реакционарне књижевности, рецидива декадентних „изама“ -— ради подупирања, развијања нових, позитивних домаћих књижевних појава. Критика треба да учи младе писце идејној и политичкој писме-

вости, архигектоници књижевног дјела, вјештини изградње фразе, чи-

стоћи језика. Бјелински је наглашавао да „литергтура треба да иде ру-

у