Naša književnost

НЕ Б БЕЧИМЕНЕј 4 517

— У вашим сам рукама, па сад... радите са мном што вам ЈЕ воља.

Равнатељ дубоко удахну гутљај дима, отпири га кроз нос и отрег сајући пепео с цигарете настави повишеним тоном:

— Баш тако... Па добро, да те пошаљемо у логор у Стару ГрадишкуР — По вољи.

— А за дијете и не хајеш, к'о да није твоје. Како ће оно без тебе2

— Млого је вама стало до мог дјетета...

— Па да видиш, стало нам је, и те како. Зар није боље да нам све кажеш, па да ти дијете сад донесемо да га подојиш, јер све ми се чини да се оно зажељело материног млијекар Истина, куварица га двори к'о да га је она родила, али мали много кењка и све чешће ћапће устима и шири прстиће к'о да тражи материне дојке.

— Знам, знам ..

Жена и сама почиње да шири своје прсте као да би хтјела да тим покретом подијели и олакша бол свог дјетета, а лице јој се мрешка и обрве стежу чинећи је за неколико година старијом и дајући јој необично паћенички изглед.

— Шта ти знаш» Да тако ћутиш к'о мула, па да и оно, онако мало и невино, пати због твоје лудости и јогунства. Зар не видиш, женс, да ће ти млијеко посве пресушити2

Ћутгње. :

Сељанка обара поглед земљи да би од равнатеља сакрила изглед свог лица и почиње да се лагано љуља на столици која својом шкрипом попуњава тај неизвјесни застој у разговору. Најзад, Јуришићу се учини да се жена ломи и да ће ради дјетета за који тренутак све казати и одати, али она га, не дижући главу, упита:

— А имгш ли ти дјеце2

Јуришић поново поче да се титра својим ланчићем и у шетњи успори корак попут извиднице која се изненада нађе на веома опасном земљишту.

— Имам. Али моје је већ оволико, расте она ко из воде.

=— Велиш да је женског

— Да, дјевојчица.

— Нека ти је жива и здрава. А како би теби било да се она почне патити к'о оно моје дијете2 Де, по души ми реци.

Равнатељ се још више збуни. Поново запали цигарету и најзад неким увријеђеним гласом одговори:

— А ти баш мислиш да ја немам Рродитељско срце и да ме душа не заболи кад чујем плач оног твог дјетешцета 2

— Па што, болан, онда не наредиш да ми се дијете донесе да га подојим, ако могнем> Дајте ми да га бар још једном својим очима видим, зар не видите како ми јер

к | р~ ђ от 2 4

5 НА | = + 4 5 па “ 5 и, к сав "б 5 с за не | У; | 2 + ЊЕ зе аја у Е4 Бо

ву