Naša književnost

Ма %.

Ме.

527

Максим Горки о књижевној критици

претстављање онога што постоји, само утолико уколико нам је то не-

опходно за дубље и јасније разумевање свега што треба да искоре- _ нимо и свега што треба да створимо". Совјетска уметност треба да се

„уздигне изнад стварности, да обухвати погледом ствари текућег дана

с висине оних дивних циљева које је поставила преда се радничка

класа, родоначелник новога човечанства“.

Такозване „вечне теме“ морају се решавати на нов начин. Рад се не слика као тешко проклетство, већ као снага која мења свет, која чини човека активним учесником у великом преображају лица земље. „Данас је постављено питање, — писао је Горки, — о потреби тешњег зближења уметности са стварношћу, о активном продирању књижевности у живот епохе, чији је основни садржај — социјална револуција“.

Горки се ватрено борио за совјетску уметност као велику, епску, високо идејну уметност, достојну величине нашег народа. „Херојско дело захтева херојску реч“, — подвлачио је писац. Горки је водио борбу за уметност, „у коју ће се са свом снагом речи и пуноћом одразити хероизгм радничке класе, градитеља новог друштва, хероизам рада на индустриском наоружању земље и борбе против свих анахронизама прошлости“.

Снага совјетске уметности, по мишљењу Горког, састоји се у томе, што она има све могућности да верно прикаже не само данашњицу, већ и будућност, да прикаже перспективе живота. Ово гледање у будућност отвара пред нашом књижевношћу најшире могућ: ности васпитног утицаја.

Горки је истицао да лик човека у совјетској књижевности треба да се створи тако, да се личност посматра у процесу постајања „на путу од древног малограђанског и животињског индивидуализма ка социјализму ; да се човек слика не само онакав какав је данас, већ и какав треба да буде и какав ће бити сутра. Горки је увек био противник бледих, безидејних дела, „равнодушних“, „неутралних“ књига које ничим не наоружавају читаоца.

Горки је стално писао да у класном друштву уметник не може идејно бити ванпартијац. Мдејна, политичка дубина дела чини стваралаштво писца друштвено-значајним и потребним. Вишевековно искуство књижевности уједно показује да никаква формална изоштреност, усавршеност не може спасти дело од заборгва, ако у њему нема драгоцених идеја. ~

У своме критичком раду Горки је вешто комбиновао решавање текућих задатака, посебних питања с општим проблемима културе, књижевна питања постављао је у светлости великих перспектива које се отварају пред нашом уметношћу. То даје невиђену актуелност и оштрину критичким радовима Горког. „Ја бих пријатељски саветовао друговима критичарима ла обраћају више пажње литератури у целини, а не њеним појединачним појавама, Само се по себи разуме, да не искључујем потребу да се говори о појединим делима... Ако се рад