Naša književnost

критичког наслеђа највећег писца наше епохе, Максима Горког, и увек ће наћи упутства која их интересују.

Совјетска књижевност у послератном периоду позвана је да свом снагом уметничког изражавања покаже морално-политичко јединство нашег народа, светско-историски значај победе совјетског поретка, која је извојевана у врло тешким условима над бесомучним непријатељем, који је посегнуо на част и независност наше Отаџбине. Најважнији задатак савремене књижевности састоји се у томе да у уметничким ликовима дубоко упечати моралну снагу и величину духа људи стаљинске епохе, који су били залога успеха наше борбе.

Књижевни критичари, који схватају своју одговорност пред народом, морају гледати на совјетску литературу као на општенародну својину. Задатак критике је да на време обрати и пажњу писаца на изворе и перспективе живог процеса друштвеног живота, да им помогне да се снађу у сложеној разноликости животних утисака, да ухвате тенденцију развитка, најзад, да објасне конкретне успехе и недостатке у делима која анализирају. Треба сасвим категорички признати да критичари сносе пуну одговорност с писцима пред народом за стање уметничке књижевности.

Књижевна критика може показати, на материјалу дела наших писаца, преимућство социјалистичког друштвеног поретка над буржоаским, преимућство совјетске демократије над буржоаском демократијом. У повестима, романима и поемама совјетски писци треба да износе понашање и идеологију људи нашег друштва, у коме цвета другарска сарадња и у коме се потстиче разој научног, најнапреднијег погледа на свет.

Друг Стаљин рекао је за совјетске писце да су инжењери људске душе, изразивши тиме сву суштину уметничког стваралаштва. Задатак над задацима наших писаца јесте стварање уметничког лика совјетског човека. Књижевна критика може одиграти велику улогу у успешном извршењу овог основног задатка.

Стваралачке дискусије писаца и критичара могу се само по: желети и треба их практиковати; врло је важно. да књижевни радници појединих области и националних република мењају своја иску-

ства; неопходно је привући истакнуте познаваоце књижевности да се

баве критичким радом по питањима савремене књижевности.

„Ми иступамо, — одушевљено је~говорио приликом отварања |! конгреса совјетских писаца А. М. Горки, — као судије света осуђеног на пропаст и као људи који учвршћују прави хуманизам — револуционарног пролетаријата“).

(С руског превео Рал. В. Теодосић) А. ЈЕГОЛИН

1) М. Горњкић, Литературно-крнтические статви, 1937, стр. 631.

Максим Горки • Пе критици и 53.

35: =.

За

ПИ