Naša književnost

" Професор Шпанер · ; "539

тута при универзитету достојало би четрнаест лешева. Овде их је било триста педесет.

Две каде биле су пуне самих ошишаних глава, отсечених од оних тамо тела. Лежале су једне на другима — људска лица, као да су кромпири изручени у јаму — како је већ која пала: једна по страни, онако како се лежи на јастуку, друге окренуте према доле или унатраг. Биле су жућкасте и глатке, исто као и тела одлично сачуване, исто тако равно од врата отсечене, као од камена. |

У углу једне каде лежаше наузнак сна невелика, као крем бела глава дечака, који је у часу смрти могао имати осамнаест година. Мало искосе, тамне очи нису биле затворене, него тек мало спуштене. Сочне уснице, исте боје као и лице, имале су израз стрпљивог, тужног осмеха. Обрве равне и изразите ишле су према слепоочницама као с неверицом. Глава остајаше тамо у тој најчуднијој ситуацији, која је прелазила њезину компетенцију, у очекивању последњег мишљења људског.

Даље су опет били басени с мртвацима, а потом каде с људима пресеченима попола, исеченима на комаде и са скинутим кожама. У једном само басену лежали су одвојени у мањем броју лешеви жена.

Осим тога, у сутерену смо прегледали још неколико празних, једва довршених басена, без поклопаца. Значи да количина лешева, потребних живима, није била довољна па је постојала намера да се читаво подузеће повећа.

Касније смо заједно с оба професора отишли у црвену кућицу и тамо видели на хладном огњишту огроман котао, пун тамне каше. Неко које познавао терен скинуо је поклопац и жарачем извукао на површину кувани торзо човеков, без коже.

У друга два котла није било ништа. Али недалеко, на полицамз стакленог ормара, лежале су поређане куване чашице и цеванице.

Видели смо и сандук, а у њему у слојевима наслагане, очишћенг од масти, танко препариране листове људске коже. На полици су биле тегле с масном содом, поред зида у зид уграђени котао с поклопцем и велика пећ за паљење отпадака и костију.

Најзад, на високом столу били су комади белкастог рапавог сапуна и неколико металних модли, запрашених сувим сапуном.

Нисмо се пењали овог пута по лествама на таван да бисмо видели тамо високу гомилу чашица и костију. Зауставили смо се само на часак у оном делу дворишта, где су се видели трагови три потпуно спаљене зграде, остаци металних пећи крематоријског типа и многсобројних цеви и проводника. Зна се да су и црвену кућицу двапут потпаљивали. Сваки пут је ипак настали пожар опажен и угушен.

Изишло смо заједно с професорима, који су се одмах одвојили од нас и, спровођени од неког непознатог, отишли својим путем.